Мт. 8:28-9:1
28. А кад он дође на ону страну у земљу гергесинску, сретоше га два бесомучника, излазећи из гробова, тако опака да не могаше нико проћи путем оним.
29. И гле, повикаше говорећи: Шта хоћеш од нас, Исусе, Сине Божији? Зар си дошао амо пре времена да нас мучиш?
30. А далеко од њих пасијаше велико крдо свиња.
31. И демони га мољаху говорећи: Ако нас изгониш, дозволи нам да идемо у крдо свиња.
32. И рече им: Идите. И они изишавши отидоше у крдо свиња. И гле, навали све крдо свиња са бријега у море, и утопише се у води.
33. А свињари побегоше; и дошавши у град казаше све, и за бесомучнике.
34. И гле, сав град изиђе у сусрет Исусу; и видјевши га, молише да оде из њиховог краја.
1. И ушавши у лађу, пређе и дође у свој град.
„Али, можда ће питати неко: зашто је Христос испунио молбу демона, дозволивши им да уђу у стадо свиња? На ово ћу одговорити да Исус није учинио то зато што су Га они убедили, већ из много премудрих разлога. Као прво, да би ослобођенима од ових мучитеља показао величину штете коју су трпели од њих; као друго, да би све друге уразумио у то да демони без Његове дозволе не смеју да се дотакну чак ни свиња; као треће, да би нам дао до знања да би са људима демони поступили чак још и горе него са свињама, да људи чак и у таквој несрећи (као што је ђавоиманост) нису били удостојени великог Божијег промишљања о њима. Свакоме је познато да нас људе демони мрзе више од неразумних животиња. Следи да ако нису поштедели свиње, већ су их у једном трену све сурвали у бездан, тим пре би то исто урадили са људима које су они запосели, које су они вукли по пустињама, да их промисао Божији, чак и при најсуровијем мучењу није обуздавао и није задржавао од њихових стремљења. Одатле је јасно да не постоји ниједан човек о коме не промишља Бог. Ако Бог и не брине о свим људима на исти начин, то управо и представља највећи знак Његовог промисла. Бог показује Свој промисао сагласно са коришћу сваког човека. Поред реченог, ми се из овог места учимо још и томе да Бог промишља не само о свим људима уопште, већ и о сваком човеку засебно.“ Свети Јован Златоуст
КОМЕНТАРИ