Kada dođeš u pravoslavnu knjižaru, oči se razbeže na sve strane od obilja duhovne literature. Među opisima života Svetih Otaca i njihovih dela, stoje i knjige savremenih sveštenika i monaha. Od kojih duhovnih knjiga ili od kojih autora, treba da počne svoje čitanje čovek koji je već neko vreme u Crkvi, koji je upoznat sa osnovama crkvenog života, nešto je čitao ili slušao od Svetih Otaca ali ipak, ima samo površna znanja?
„Po mom mišljenju, treba početi sa čitanjem „Pouka“ prepodobnog avve Doroteja. Ovo moje ubeđenje zasnovano je na iskustvu dvogodišnjeg predavanja predmeta „Svetootačka dela“ na pravoslavnom univerzitetu svetog Tihona.
Avva Dorotej je bio jedan od najobrazovanijih ljudi svog vremena. Imao je toliko snažnu težnju prema naukama, da se čak umivao vodom da tako makar malo predahne od čitanja – toliko duboko se unosio u duhovni svet, a takođe i u svet u to vreme poznatih nauka. U njegovim delima se vide „tragovi“ širokog pogleda na svet. Svima je poznat njegov primer: što su bliže centru kruga ljudi koji stoje u njemu, oni su bliži jedni drugima (ovo je primer iz geometrije). I bez obzira na duboku drevnost (kraj šestog veka), on ume veoma jednostavno da objasni ono što se na početku činilo teškim za razumevanje. U njegovim rečima najsloženiji predmeti postaju jednostavni i jasni; na taj način, on postavlja snažan temelj za duhovni razvoj svakog čoveka.
Druga njegova crta je da o svemu tome piše sa osmehom, sa jako prefinjenim, lakim humorom, neverovatno jarkim i živim jezikom i sa istinskim hrišćanskim smirenjem. Za svakog čoveka u bilo kojim okolnostima, ovaj svetitelj daje najsnažniju, jednostavnu i svetlu sliku hrišćanskog podviga. Sa tolikom lakoćom je, nikoga ne osuđujući, pisao koliko mu je bilo teško u manastiru (prema njemu su tamo, da budemo otvoreni, bili pakosni), a on tako spokojno, bez ikakve zlobe piše o tome, može se reći, čak sa osmehom. I eto, svojim manirom ponašanja on postavlja čoveka u odgovarajuće granice i stanje, kao da usmerava čoveka, probija za njega duhovnu stazu… Jedini savet je – avvu Doroteja treba čitati bez žurbe, polagano razmišljati nad pročitanim, misliti o tome. Tada će njegova knjiga biti temelj i oslonac celokupnog čovekovog života.
Za sledećeg autora nakon avve Doroteja, predložio bih svetog Ignjatija Brjančaninova. I to njegov prvi tom – „Asketske oglede“. Sveti Ignjatije je čovek nama blizak po vremenu. Po obrazovanju je bio inženjer, a postao je delatnik molitve i monaških podviga. Njegova duša je tugovala zbog svih nas pravoslavnih hrišćana, zbog naših savremenika, tugovala da ne odu, ne upadnu u zabludu, duhovnu samoobmanu, kada čovek misli da je dostigao neke visine, a njegov um se sve dalje i dalje udaljava od podviga pravoslavnog smirenja i smirenog doživljaja samog sebe. Njegove pouke predstavljaju svojevrsno uputstvo kako da se ne pogubi sopstvena duša. Sveti Ignjatije je poput orla koji leti vrlo visoko, kada čitate njegovo ogromno, moćno duhovno iskustvo, to vas prosto osvaja. …
Na ovo bih dodao i dela svetog Teofana Zatvornika, knjigu „Put ka spasenju“ ili u popularnijem izdanju: „Šta je duhovni život i kako se za njega osposobiti“. Ona je napisana u formi pisama, vrlo jednostavno i dostupno. Malo ko zna da je sveti Teofan bio doktor bogoslovlja na Petrogradskoj duhovnoj akademiji. I ono što on piše u svojoj knjizi „Put spasenja“ je neprocenjivo! Njegovi opisi su neverovatni po snazi, po izrazu, po misli koju je teško naći, posebno u savremenoj psihologiji – u delu kada se opisuje mladost. Bolje prosto ne možeš da kažeš od onoga kako je on govorio o teškoćama mladićkog uzrasta.
I na kraju, želeo bih da ljudi koji se interesuju duhovnim životom, osim „teorijskih“ znanja i dela – a ovo govorim vrlo uslovno – pročitaju i primere praktičnih ispunjavanja u „Žitiju svetih“. Kada čitate „Žitija svetih“, vi učestvujete u njihovim životima i sami – čitanje Žitija predstavlja praktično pogružavanje u život svetih. Takvo čitanje je vrlo snažan i dobar primer: kako su živeli sveti ljudi, kako su se osećali, kako su se usavršavali, kako su ushodili iz podviga u podvig i na kraju – kako su umirali. Sve to je veoma korisno“[1].
[1] https://azbyka.ru/otechnik/chto-chitat-khristianinu/s-chego-nachat-duhovnoe-chtenie/
KOMENTARI