Ako nismo mi sami često osećali stanje duhovne ravnodušnosti, svedoci smo da se ljudi oko nas nalaze u tom stanju. Ako čuju o nagradama za pravedni život ili kazni za život u grehu nakon smrti, ili će vas gledati „belo“ ili će početi da prave glupe šalje o tome kako žele da idu u pakao „jer je tamo bolja žurka“. Svetitelj Teofan Zatvornik objašnjavajući reči Gospoda Isusa iz Jevanđelja po Mateju (Mt. 11: 16-19) obraća pažnju i na veoma opasno duhovno stanje koje spolja ne izgleda tako. A upravo zato je toliko i opasno.
„Gospod govori da smo mi, koji ne slušamo Jevanđelje, slični onima kojima pevaju vesele pesme – a oni ne igraju; ili, kojima pevaju tužne – a oni ne plaču. To znači da smo slični onima sa kojima se ništa ne može uraditi. Nama obećavaju Carstvo nebesko, presvetlo i preradosno, a mi ni da mrdnemo – kao da nam se i ne govori. Prete nam Sudom nezaobilaznim i mukama bez kraja, a mi se ne uznemiravamo – kao da i ne čujemo. Zaboravivši se, izgubili smo svako osećanje istinskog samoočuvanja. Idemo kao vođeni pravo na pogubljenje i ne pokazujemo nikakvu brigu o svome udelu. Opustili smo ruke, predali se nehatu: šta bude neka bude! Eto kakav je naš položaj! Zar nisu zbog toga česta samoubistva? I to je plod sadašnjih učenja, sadašnjih pogleda na čoveka i njegovo značenje! Eto vam progresa! Eto vam i prosvete! Bolje je biti krajnji neznalica i sa strahom Božijim dušu svoju spasti, nego steći ime prosvećenog, a poginuti navek, i čitavog života se ne setiti na ono što će biti posle smrti. Iz reči Božije o Carstvu nebesnom i adu neće se izostaviti ni jedno slovo. Ovu istinu neka svako primi ka srcu kao stvar koja se lično njega tiče, i neka se postara o sebi koliko mu je moguće i koliko mu je još vremena ostalo“.[1]
Ako želite da se dublje upoznate sa svojom verom, sa Svetim Pismom, priključite se biblijskim besedama.
[1] https://svetosavlje.org/misli-za-svaki-dan-u-godini/26/
KOMENTARI