Ако нисмо ми сами често осећали стање духовне равнодушности, сведоци смо да се људи око нас налазе у том стању. Ако чују о наградама за праведни живот или казни за живот у греху након смрти, или ће вас гледати „бело“ или ће почети да праве глупе шаље о томе како желе да иду у пакао „јер је тамо боља журка“. Светитељ Теофан Затворник објашњавајући речи Господа Исуса из Јеванђеља по Матеју (Мт. 11: 16-19) обраћа пажњу и на веома опасно духовно стање које споља не изгледа тако. А управо зато је толико и опасно.
„Господ говори да смо ми, који не слушамо Јеванђеље, слични онима којима певају веселе песме – а они не играју; или, којима певају тужне – а они не плачу. То значи да смо слични онима са којима се ништа не може урадити. Нама обећавају Царство небеско, пресветло и прерадосно, а ми ни да мрднемо – као да нам се и не говори. Прете нам Судом незаобилазним и мукама без краја, а ми се не узнемиравамо – као да и не чујемо. Заборавивши се, изгубили смо свако осећање истинског самоочувања. Идемо као вођени право на погубљење и не показујемо никакву бригу о своме уделу. Опустили смо руке, предали се нехату: шта буде нека буде! Ето какав је наш положај! Зар нису због тога честа самоубиства? И то је плод садашњих учења, садашњих погледа на човека и његово значење! Ето вам прогреса! Ето вам и просвете! Боље је бити крајњи незналица и са страхом Божијим душу своју спасти, него стећи име просвећеног, а погинути навек, и читавог живота се не сетити на оно што ћe бити после смрти. Из речи Божије о Царству небесном и аду неће се изоставити ни једно слово. Ову истину нека свако прими ка срцу као ствар која се лично њега тиче, и нека се постара о себи колико му је могуће и колико му је још времена остало“.[1]
Ако желите да се дубље упознате са својом вером, са Светим Писмом, прикључите се библијским беседама.
[1] https://svetosavlje.org/misli-za-svaki-dan-u-godini/26/
КОМЕНТАРИ