Evo još jednog odlomka iz biblijskih beseda sa svetootačkim tumačenjem svakog stiha. Šta nam Gospod govori u ovom stihu? Šta znači da budemo krotki – da li to znači da ne smemo nikada da se gnevimo? Da li je to zabranjeno za nas hrišćane? Šta kažu Sveti Oci – da li smemo, kako smemo i kada smemo da se gnevimo?
Blaženi krotki, jer će naslijediti zemlju. (Mt. 5:5)
U ovom stihu se nalazi još jedan kamen spoticanja za mnoge ljude, čak i pravoslavne hrišćane koji se trude da žive crkvenim životom. Nama često nije do kraja jasno kada čovek treba da bude krotak, kada da se gnevi, da li uopšte sme da se gnevi, u kojim uslovima i slično. Pročitaću vam objašnjenje ove vrline od strane svetog Justina Ćelijskog koji piše: „Šta je krotost? Krotost je: sve što nas snalazi primati s molitvenim raspoloženjem kao nešto što tako treba da bude po svemudrom Božjem promislu o nama. Jer Svebrižni, koji je rekao: „A u vas je i kosa na glavi izbrojana“ (Lk. 12, 7), neprestano promišlja o svemu našem: i o najkrupnijem i o najsitnijem“. Ava Justin odmah nastavlja objašnjavajući i put sticanja ove vrline: „Blaženu krotost čovek može steći samo ako sve učini da krotki Gospod Isus ovlada njegovom dušom. A pre svega, ako ispuni svoju dušu smernošću. Ovlada li dušom smernost, eto za njom i krotost, duhovna sestra njena. Njih dve stvaraju u čoveku osećanje i saznanje: da je za sve grehe svoje i nevolje svoje kriv sam on, i samo on, i niko drugi. Zato, kada se gnevi, gnevi se na sebe, a prema drugima je ispunjen krotošću“.
Blaženi Teofilakt Ohridski daje sa svoje strane vrlo značajno objašnjenje na pitanje koje nas zbunjuje danas – da li krotost automatski znači i odsustvo gneva u bilo kojoj situaciji?
Blaženi Teofilakt piše: „A krotki, to nisu oni koji se nikada ne gneve, jer su takvi ljudi oni što su lišeni razuma, već oni koji imaju gneva, ali se uzdržavaju, gneveći se onda kada je potrebno“. Dakle, krotki hrišćanin ne predstavlja bezvoljno i slabo stvorenje koje može svako da koristi i maltretira. Gnev nam je dat kao sila kojom treba da se koristimo pravilno. Na koji način to raditi, Sveti Oci objašnjavaju. Sveti Justin Ćelijski piše: „Razume se, u srcu krotkoga uvek ima gneva na greh i zlo, ali ne na grešnike. On voli grešnike, ali osuđuje njihove grehe. Vrhunac gneva evanđelska krotost pokazuje prema onima koji sebe svesno i namerno izjednače sa svojim gresima. Tada i Bog krotosti bičem isteruje trgovce iz hrama. I kada se gnevi, evanđelska krotost ima svoju bogočovečansku meru. To je ona reč najrevnosnijeg hristonosca: „Gnevite se i ne grešite! Sunce da ne zađe u gnevu vašem!“ (Ef. 4:26).“
Naveo bih razmišljanje i velikog starca naših dana, oca Rafaila Karelina na ovu temu: „Dakle, ako se pravilno upotrebljava, gnev je čoveku dat kao oružje, kao mač protiv neprijatelja. Ovaj mač mi, nažalost, pogrešno upotrebljavamo protiv sebe samih i naših bližnjih. Međutim, i gnev može biti koristan, tj. pravedan gnev ukoliko naučimo da se gnevimo na demona i greh, koji se rađa u našem srcu. Gnev ima moć da uništava. Ako ga usmerimo na svog brata u izvesnom smislu postajemo ubice. Ukoliko se, pak, gnevimo na greh, gnev ga uništava i očišćuje našu dušu.“
Ako želite da se dublje upoznate sa svojom verom, sa Svetim Pismom, priključite se biblijskim besedama.
KOMENTARI