Predlažemo vašoj pažnji još jedan odlomak iz naših biblijskih beseda sa svetootačkim tumačenjem. Sveti Zlatoust, Justin Ćelijski, Luka Krimski i Nikolaj Žički govore o dve vrste plača. Plačemo svi u nekom trenutku, ali kako da znamo kada je naš plač ugodan Bogu, kada je u pitanju plač koji pomaže našem spasenju?
Blaženi koji plaču, jer će se utješiti. (Mt. 5:4)
I u ovom stihu vidimo jedan od primera gde površno čitanje teksta Svetog Pisma može da sablazni nekoga ili da se lakomisleno pomisli kao da je Pravoslavlje samo za ljude koji u veri nalaze neki izgovor za svoje komplekse, neuroze, depresije, tuge, itd. Sveti Jovan Zlatousti govori da u ovom stihu Hristos iznosi nešto što protivreči mišljenju celog sveta, jer svi za blažene smatraju ljude koji se smeju, dok one koji plaču smatraju za duboko nesrećne. I veoma zanimljivo ovaj svetitelj nastavlja i dodaje da se čak i kod ljudi koji oplakuju smrt najbliskijih osoba (deteta, roditelja, supružnika), za to vreme gase ostale strasti i da se čak iz toga može videti korist od takvog tugovanja, a kakva je tek korist od prave tuge po Bogu, to jest, istinskog pokajanja. Dakle, Sveti Oci jasno razlikuju dve vrste plača i pokazuju nam i jasan kriterijum po kojima možemo da ih razlikujemo.
Sveti Justin Ćelijski ovaj stih objašnjava na sledeći način: „Blaženi su koji plaču, ali – ne svi. Jer postoje razne vrste plača, no sve se one mogu svesti na dve vrste: jedno je plač evanđelski, spasonosni, a drugo – plač uzaludni, ubitačni. Svaki plač koji je izazvan nečim evanđelskim, i vodi Bogu i Božjem, spasonosan je, evanđelski je, blažen je; a svaki plač, koji je izazvan nečim neevanđelskim, i udaljuje od Boga i Božjeg, uzaludan je, ubitačan je, gorak je. Blažen je svaki onaj plač koji ma na koji način dovodi čoveka u duhovnu vezu sa Jedino Blaženim: Gospodom Hristom; a gorak je svaki onaj plač koji ma na koji način udaljuje čoveka od Jedino Blaženog, jer predstavlja čitavo prokletstvo za ljudsku prirodu“.
Sveti Luka Vojno-Jasenecki dodatno razjašnjava tajne Božije sadržane u ovom stihu i piše: „Da li Bog blagosilja sve suze, da li je svim suzama obećana uteha? Ne, ni iz daleka nije obećana svima. Postoje suze zlobe, mržnje, suze ponižene gordosti. Mnogo se suza proliva zbog toga što ostaju nezadovoljena ljudska stremljenja ka svetovnim dobrima, što ostaju posramljene naše najdublje želje, što se ruši onaj životni plan koji smo sami sebi nacrtali, a nije ga Gospod dao. Sve ove suze su Bogu mrske. Najviše i najčešće ljudi plaču zbog telesnih i duševnih patnji: plaču teško bolesni ljudi ponekad od neizdrživih bolova, plaču ljudi i zbog teške duševne tuge. Plaču unesrećeni i slabi, plaču siročad i udovice, plaču nemoćni, koje su zgazili jaki. Bog će ove suze primiti i otrti. To su suze onih kojima je Gospod obećao utehu u drugoj zapovesti blaženstva. A ima i suza potpuno druge vrste – suza čistih ljudi sa duboko osetljivom savešću, suza koje prolivaju zbog samih sebe, zbog onoga što čine, suza zbog svesti o sopstvenoj grehovnosti, zbog svoje duboke nedostojnosti pred Bogom, suza kajanja i pokajanja. Ove suze su Bogu najugodnije.“
Sveti Nikolaj Ohridski govori da je plač u ovom životu, u ovoj zemlji izgnanja iz Raja, neizbežan, ali da pred nama stoji izbor, izbor u kome savremeni čovek može pronaći rešenje za muku koja ga danas sve više muči – zapuštenu strast uninija ili čamotinje koja vremenom prelazi u depresiju. Sveti vladika Nikolaj kaže: „Čoveče, pred tobom je samo izbor između plača i plača, a nikako između plača i neplača. Ili ćeš plakati očajno i bez nadežde pred slepom i gluvom nirvanom ili pred živim Utešiteljem. Ako budeš plakao pred živim Utešiteljem, primićeš utehu“…
Ako želite da se dublje upoznate sa svojom verom, sa Svetim Pismom, priključite se biblijskim besedama.
KOMENTARI