Прочитајте одлично објашњење светог Николаја Охридског о томе шта Господ гледа када једног човека позива на веру у Њега, а другога не. О чему се овде ради? Да ли Бог прави разлику, да ли су Му неки људи дражи од других? И зашто Господ није изабрао богате и познате да Га проповедају, већ сиромашне и неписмене рибаре? Придружите нам се у нашим библијским беседама!
И отишавши одатле видје друга два брата, Јакова Зеведејева и Јована брата његова, у лађи са Зеведејем, оцем њиховим, гдје крпе мреже своје, и позва их. А они одмах оставише лађу и оца својега и пођоше за њим. (Мт. 4:21-22)
„…Свети Јован Златоуст обраћа пажњу на друга два брата, показује и да је њихова пожртвованост била иста као и код Петра и Андреја, указујући на њихово трпљење великог сиромаштва. Ево како Златоуст ово објашњава: „Погледај са каквом подробношћу Јеванђелиста указује на њихово сиромаштво. Исус их је нашао док су крпили своје мреже.
Они су били сиромашни до те мере да нису имали од чега да купе нове мреже и зато су крпили истрошене мреже. Међутим, као велики доказ њихове врлине служи и то што они са лакоћом трпе своје сиромаштво, хране се од праведног труда, међусобно су повезани љубављу, живе заједно са оцем и служе му“.
Свети Николај Охридски овде указује и на важно питање духовног живота, на дилему коју имају бројни хришћани – о односу Бога и нас, односно о учешћу Бога у нашем животу. Свети Николај пише о критеријуму који Бог итекако узима у обзир на следећи начин: „Зато њима Христос говори заповеднички: хајдете за мном! Таким начином поступа Бог и са свима нама. Он неће силом да нас гони на пут спасења но оставља нас да се слободно и по својој увиђавности најпре сами определимо за спасење или пропаст. Али када Бог, који види срца наша, опази да се срца наша склањају ка путу добра, ка путу спасења, онда нас Он одлучно привлачи на тај пут. Када пак види срца наша, да су се потпуно склонила на пут пропасти и зла, онда нас Бог потпуно напушта, и Сатана постаје господар наш. Тако је било и с Јудом издајником. Када се срце његово потпуно било склонило ка злу и определило за мрачни пут пропасти, Христос више није ни покушавао одвратити га са тога пута; на против, видећи да је у Јуду већ ушао Сатана, Господ му говори: што чиниш чини брже! И тако, дакле, ни у случају са Петром и Андрејом, нити у случају са Јудом Господ ни најмање не повређује слободу људског опредељивања, него тек пошто су се људи срцем определили за добро или за зло, Он говори одлучно – Петру и Андреју: хајдете за мном! а Јуди: што чиниш чини брже!“ И ово је прави и једини одговор зашто у животима неких људи Бог постоји, а код неких не постоји. Није уопште до Бога, да Господ не поштује слободу људске воље сви људи би били спасени, јер знамо из Светог Писма да Бог „хоће да се сви људи спасу и да дођу у познање истине“ (1 Тим. 2:4). Дакле, није до Бога, већ до нас људи. Ако искрено, у свом срцу заиста желимо да будемо са Богом, макар били и у најзабаченијем месту на планети, Бог ће нас наћи и бити са нама, што потврђују и многа савремена сведочења људи који су пронашли Православну Цркву.
Свети Хроматије Аквилејски обраћа пажњу на једну нелогичност да тако кажем, у Христовом поступку, нелогичност под знацима навода,то јест, објашњава зашто је Господ бирао Своје апостоле баш међу неписменим и сиромашним рибарима. Људска логика, не само нашег времена, говори да би било много боље да је изабрао моћне, угледне, утицајне људе који су своје предности у људском друштву могли да искористе да се Христова проповед даље и више чује. Свети Хроматије то објашњава на овај начин: „О, блажени су ови рибари које је Господ међу толико законика и књижевника изабрао као прве за божанску проповед и за благодат апостолства. Овај избор је био веома достојан нашег Господа и приличио је за Његову проповед…. Апостоли нису уловили свет речитошћу и мудрошћу, већ су једноставном проповеди вере ослободили род људски од заблуде смрти, по речима апостола: „Да вјера ваша не буде у мудрости људској него у сили Божијој“ (1 Кор. 2:5). И још: „Него што је лудо пред свијетом оно изабра Бог да посрами мудре; и што је слабо пред свијетом оно изабра Бог да посрами јаке; И што је неплеменито пред свијетом и понижено изабра Бог, и оно што је ништавно, да уништи оно што јесте“ (1 Кор. 1:27-28). Дакле, Господ Исус не бира познате или богате да проповед не би доспела под сумњу, не бира мудраце да не би мислили да је Господ убедио род људски мудрошћу овога века; већ бира рибаре – необразоване, неписмене, неуке, да се јави благодат Спаситеља“. И овај одломак из Јеванђеља представља одговор на све оне клевете из разноразних документараца који тобож објективно пишу о Христовој Цркви, који не пропусте да укажу да је наводно само спољашња, земаљска моћ, репресија и принуда могла да помогне хришћанству да се толико рашири. Да је заиста тако било, Господ не би бирао рибаре, већ би Његови апостоли били Понтије Пилат, Кајафа или Ирод. Да је то заиста истина, хришћанство никада не би претрпело ниједан једини прогон, да не помињемо велике прогоне покретане од стране самих римских царева у древности. Дакле, само Јеванђеље показује одговор на ове лажи…“
Ако вам се допада ово што сте прочитали, позивамо вас да нам се прикључите! Ако желите да се дубље упознате са својом вером, са Светим Писмом уз помоћ светоотачким тумачења, прикључите се библијским беседама.
КОМЕНТАРИ