Predlažem vašoj pažnji još jedan odlomak iz naših biblijskih beseda na koje vas pozivam da nam se priključite. Ovde nam Sveti Oci daju odgovor na dilemu koja muči mnoge ljude, posebno malocrkvene, protestante i ‘Jehovine svedoke’- da li đavo vlada svetom? Pročitajte i odlično objašnjenje svetog Zlatousta zašto satana ovo iskušenje vlašću predlaže na samom kraju iskušenja?
Opet ga uze đavo i odvede na goru vrlo visoku, i pokaza mu sva carstva ovoga svijeta i slavu njihovu. I reče mu: Sve ovo daću tebi ako padneš i pokloniš mi se. (Mt. 4:8)
Blaženi Teofilakt objašnjava prirodu sataninog javljanja i piše: „Gospod nije primao pomisli, daleko bilo, već Mu se đavo otvoreno javio, i na gori Mu u vidljivom obliku, pred očima, predstavio sva carstva ovoga sveta rekavši: „Sve ovo daću tebi…“.Sveti Oci govore da se satana nadao da će ova slika uznemiriti ljudsku dušu Gospoda Isusa i posejati u njemu strah i sumnju u mogućnost da ostvari veliko delo spasenja roda ljudskog. Ovu sliku carstava je satana pokazao „za tren oka“ po svedočenju apostola Luke (Lk. 4:5), jer je znao da se čovek pre sablazni onim što vidi, nego onim o čemu samo sluša. Kao i za prethodno iskušenje, Gospod je isto tako dopustio da bude odveden na visoku goru.
Blaženi Jeronim Stridonski pruža tajanstveno objašnjenje ovog događaja. On piše: „Slava ovog sveta koja će proći zajedno sa njim, pokazuje se na gori u nadmenosti. Gospod nishodi smirenju i na ravninu, da bi pobedio đavola smirenjem. Zatim satana žuri da Ga odvede na goru da bi i drugi padali kroz ono što je i sam satana pao, kao što apostol Pavle govori: „da se ne bi pogordio i upao u osudu đavolju“ (1 Tim. 3:6).
Sveti Luka Krimski obraća pažnju na još jednu dimenziju sataninog iskušenja, tog predloga Bogočoveku da deluje u svom delu spasenja primenom ljudske moći i korišćenjem zemaljske vlasti. Ovo iskušenje se može videti i kroz istoriju Crkve, kada su pojedinci smatrali da Crkva treba da postane nalik na zemaljske institucije, države i da Carstvo nebesko propoveda isključivo zemaljskim sredstvima. Evo kako sveti Luka Krimski piše: „Satana je predlagao Gospodu da dobije punu vlast nad svim zemaljskim carevima, predlagao Mu da postane veliki vladar, svetski car, da dobije svu moć zemaljske vlasti. Satana je sablažnjavao u želji da Gospod deluje putem primene ove zemaljske, ljudske vlasti. Đavo nije želeo da Gospod deluje drugom silom, silom Božijom, silom ljubavi, silom Svoje krsne smrti. On nije želeo da Gospod postane Car nebeski. Međutim, Gospod je odbacio ovaj predlog da postane neograničeni Vladar svih zemaljskih carstava“. Sveti Luka ovde misli na to da je Gospod ovaj predlog odbio svojom ljudskom prirodom, jer Gospod Svojim Božanstvom već vlada svim zemaljskim vlastima, po rečima Psalmopevca: „Jer je Gospodnje carstvo; on vlada narodima“ (Ps. 22:28).
Sveti Zlatoust govori da je satana namerno čuvao ovo iskušenje, ovaj predlog zemaljske moći i želju za bogatstvom za sam kraj kao najjače iskušenje. Evo Zlatoustovih reči: „U stvarnosti, izvor beskonačnih zala predstavljaju sledeća tri poroka: služenje stomaku, sujeta i veliko pristrašće prema bogatstvu. Znajući to, gnusni kušač je čuvao za kraj najsnažnije iskušenje, to jest, želju za većim. Mučna želja da odmah iznese ovo iskušenje je postojala u njemu od samog početka; međutim, kao snažnije od drugih, đavo je ovo iskušenje čuvao za kraj. Takav je zakon njegove borbe: upotrebljavati posle svega ono što, po njegovom mišljenju, može lako da obori neprijatelja. Tako je postupio sa Jovom, tako postupa i ovde… Kako treba pobeđivati đavola? Onako kako je učio Hristos: pribegavati Bogu, ne upadati u beznađe i pri samoj gladi, verujući u Onoga Ko može da nas nahrani i rečju; ako i dobijemo neka dobra, ne kušati njima Dobrodavca, nimalo se ne brinuti o ljudskoj slavi, već biti zadovoljan samo nebeskom. Zaista, ništa nas toliko ne podvrgava pod vlast satane kao želja za većim i ljubav ka sticanju“.
Sveti Justin Ćelijski sa svoje strane skreće pažnju da đavo i ovde laže, jer on ne vlada svetom. Evo kako piše sveti Justin: „U ovom svetu đavo je samozvanac, jer je na tuđem imanju proglasio sebe vlasnikom. Istina, zlo u svetu i gresi u svetu su njegovi, ali sam svet nije njegov već Božji, jer je tvorevina Božija“. Blaženi Teofilakt dopunjuje ovo na sledeći način: „U svojoj gordosti đavo smatra svet svojim posedom. Ovo i danas đavo govori pohlepnim ljudima, pa će oni koji mu se poklone zaista imati u svojoj vlasti svet.“ …
Ako vam se dopada ovo što ste pročitali, pozivamo vas da nam se priključite! Ako želite da se dublje upoznate sa svojom verom, sa Svetim Pismom uz pomoć svetootačkim tumačenja, priključite se biblijskim besedama.
KOMENTARI