Предлажем вашој пажњи још један одломак из наших библијских беседа на које вас позивам да нам се прикључите. Овде нам Свети Оци дају одговор на дилему која мучи многе људе, посебно малоцрквене, протестанте и ‘Јеховине сведоке’- да ли ђаво влада светом? Прочитајте и одлично објашњење светог Златоуста зашто сатана ово искушење влашћу предлаже на самом крају искушења?
Опет га узе ђаво и одведе на гору врло високу, и показа му сва царства овога свијета и славу њихову. И рече му: Све ово даћу теби ако паднеш и поклониш ми се. (Мт. 4:8)
Блажени Теофилакт објашњава природу сатаниног јављања и пише: „Господ није примао помисли, далеко било, већ Му се ђаво отворено јавио, и на гори Му у видљивом облику, пред очима, представио сва царства овога света рекавши: „Све ово даћу теби…“.Свети Оци говоре да се сатана надао да ће ова слика узнемирити људску душу Господа Исуса и посејати у њему страх и сумњу у могућност да оствари велико дело спасења рода људског. Ову слику царстава је сатана показао „за трен ока“ по сведочењу апостола Луке (Лк. 4:5), јер је знао да се човек пре саблазни оним што види, него оним о чему само слуша. Као и за претходно искушење, Господ је исто тако допустио да буде одведен на високу гору.
Блажени Јероним Стридонски пружа тајанствено објашњење овог догађаја. Он пише: „Слава овог света која ће проћи заједно са њим, показује се на гори у надмености. Господ нисходи смирењу и на равнину, да би победио ђавола смирењем. Затим сатана жури да Га одведе на гору да би и други падали кроз оно што је и сам сатана пао, као што апостол Павле говори: „да се не би погордио и упао у осуду ђавољу“ (1 Тим. 3:6).
Свети Лука Кримски обраћа пажњу на још једну димензију сатаниног искушења, тог предлога Богочовеку да делује у свом делу спасења применом људске моћи и коришћењем земаљске власти. Ово искушење се може видети и кроз историју Цркве, када су појединци сматрали да Црква треба да постане налик на земаљске институције, државе и да Царство небеско проповеда искључиво земаљским средствима. Ево како свети Лука Кримски пише: „Сатана је предлагао Господу да добије пуну власт над свим земаљским царевима, предлагао Му да постане велики владар, светски цар, да добије сву моћ земаљске власти. Сатана је саблажњавао у жељи да Господ делује путем примене ове земаљске, људске власти. Ђаво није желео да Господ делује другом силом, силом Божијом, силом љубави, силом Своје крсне смрти. Он није желео да Господ постане Цар небески. Међутим, Господ је одбацио овај предлог да постане неограничени Владар свих земаљских царстава“. Свети Лука овде мисли на то да је Господ овај предлог одбио својом људском природом, јер Господ Својим Божанством већ влада свим земаљским властима, по речима Псалмопевца: „Јер је Господње царство; он влада народима“ (Пс. 22:28).
Свети Златоуст говори да је сатана намерно чувао ово искушење, овај предлог земаљске моћи и жељу за богатством за сам крај као најјаче искушење. Ево Златоустових речи: „У стварности, извор бесконачних зала представљају следећа три порока: служење стомаку, сујета и велико пристрашће према богатству. Знајући то, гнусни кушач је чувао за крај најснажније искушење, то јест, жељу за већим. Мучна жеља да одмах изнесе ово искушење је постојала у њему од самог почетка; међутим, као снажније од других, ђаво је ово искушење чувао за крај. Такав је закон његове борбе: употребљавати после свега оно што, по његовом мишљењу, може лако да обори непријатеља. Тако је поступио са Јовом, тако поступа и овде… Како треба побеђивати ђавола? Онако како је учио Христос: прибегавати Богу, не упадати у безнађе и при самој глади, верујући у Онога Ко може да нас нахрани и речју; ако и добијемо нека добра, не кушати њима Добродавца, нимало се не бринути о људској слави, већ бити задовољан само небеском. Заиста, ништа нас толико не подвргава под власт сатане као жеља за већим и љубав ка стицању“.
Свети Јустин Ћелијски са своје стране скреће пажњу да ђаво и овде лаже, јер он не влада светом. Ево како пише свети Јустин: „У овом свету ђаво је самозванац, јер је на туђем имању прогласио себе власником. Истина, зло у свету и греси у свету су његови, али сам свет није његов већ Божји, јер је творевина Божија“. Блажени Теофилакт допуњује ово на следећи начин: „У својој гордости ђаво сматра свет својим поседом. Ово и данас ђаво говори похлепним људима, па ће они који му се поклоне заиста имати у својој власти свет.“ …
Ако вам се допада ово што сте прочитали, позивамо вас да нам се прикључите! Ако желите да се дубље упознате са својом вером, са Светим Писмом уз помоћ светоотачким тумачења, прикључите се библијским беседама.
КОМЕНТАРИ