Objavljujemo novi tekst u serijalu odlomaka iz biblijskih beseda koje se odvijaju u okviru našeg bloga sa svetootačkim tumačenjem Jevanđelja stih po stih. Šta je pokajanje, zašto i Gospod i sveti Jovan Preteča svoju propoved počinju istim rečima? Da li je pokajanje nešto što „odradimo“ par puta godišnje, tokom velikih postova, pre nego što hoćemo da se pričestimo, a onda sve po starom? Jel preteruju verni ljudi sa tim grehom, stalno neki greh, borba sa grehom, itd. Šta govore Sveti Oci?
I govoraše: Pokajte se, jer se približilo Carstvo nebesko.
„Sveti Preteča, a kasnije i Sam Gospod svoju propoved su počinjali identičnim pozivom na pokajanje, istim rečima prizivali ljude. Sveti Oci kažu da ovo nije slučajno, jer su na taj način želeli da pokažu da u učenju svetog Jovana i Gospoda nije bilo nikakve suštinske razlike. Mi kao crkveni ljudi znamo da je pokajanje neophodno da bismo mogli uopšte da počnemo da se krećemo ka Bogu. Međutim, često može da nam isklizne iz svesti i pažnje koliko su duboko i svestrano temu pokajanja obrađivali Sveti Oci, kako su u njemu gledali početak, sredinu i kraj hrišćanskog života, to jest, savršenstvo.
Sveti Ignjatije Brjančaninov ima odlično zapažanje: „Svi sveti Pravoslavne Crkve tokom čitavog svog života neodstupno su se držali pokajanja, čak i onda kada je blagodat Božija očigledno dejstvovala na njih. Danas kada se bave religijom, više traže ili hladna formalna znanja, ili lažne naslade. I jedno i drugo pripada ovome svetu, a ne Hristu.“
Mi možda sa vremena na vreme zaboravimo da pokajanje ne može da se iscrpi, da njega ne možemo da završimo, što se kaže ‘da pređemo nivo kao u video igricu’, već je suština da što više napredujemo u duhovnom životu sve se više otvaraju oči naše duše i sve je veći okean pokajanja pred nama. Sveti Oci nas upozoravaju na olako gledanje na pokajanje – u našoj svesti ga svodimo na odlazak na ispovest, bez mnogo brige da li i koliko ispunjavamo zapovesti u međuvremenu što zapravo i čine suštinu pokajanja. Sveti Ignjatije dalje govori: „He razmišljajte olako o pokajanju: ono je duša svih podviga – opšte delanje koje treba da prožima sva druga delanja. Istinski napredak postigli su samo oni koji prebivaju u istinskom pokajanju. Ono predstavlja to suštinsko delanje, koje nas priprema za javljanje Carstva Božijeg u nama“.
Dakle, svi treba da živimo u pokajanju u Crkvi, od Patrijarha do laika. O ovome sveti Simeon Solunski kaže sledeće: „Neophodno je svima da se kaju: laicima i monasima, sveštenicima i kliricima, arhijerejima i niko ne treba da se uklanja od pokajanja jer su svi sagrešili i grešimo, svi treba i da se kajemo…“
Nastavljam dalje, sa trećim stihom:
Jer to je onaj za koga je rekao prorok Isaija govoreći: Glas vapijućeg u pustinji: pripremite put Gospodnji, poravnite staze njegove.
Apostol Matej ovde navodi reči proroka Isaije iz njegove knjige, u pitanju je 40. glava. Inače, česti naziv za proroka Isaiju je i ‘peti jevanđelista’ zbog velikog broja proročanstava o Hristu, posebno o Hristovom stradanju do čega ćemo ako Bog da, kroz ova svetootačka tumačenja vremenom doći. Sveti Oci njegove reči objašnjavaju iz više uglova.
Blaženi Teofilakt Ohridski objašnjava reči proroka Isaije poređenjem starozavetnog i novozavetnog zakona, odnosno pokazuje suštinu onog kamena spoticanja za mnoge ljude kako tog vremena, tako i danas. On govori sledeće: „“Putem“ se naziva Evanđelje, a „stazama“ zakonske odredbe, koje su oveštale i stare. Stoga kaže: „Pripremite se za evanđelski život, a zakonske odredbe ‘poravnite’, to jest, ispunite ih duhovno“, jer je Duh „prav“. Kada, dakle, vidiš Jevrejina koji telesno razume zapovesti Zakona, možeš da kažeš: „Ovaj nije poravnao svoje staze“, to jest, duhovno ne razume Zakon”. Blaženi Teofilakt pominje Jevreje jer je u njegovo vreme bila aktuelna polemika sa njima, ali se ovo odnosi i na sve druge ljude koji samo spoljašnjim očima gledaju na odredbe Crkve, pa na post gledaju kao na dijetu, na Svete Tajne kao na nešto što ‘valja da se uradi, zlu ne trebalo’, na učenje Crkve kao na kulturološku tradiciju našeg naroda, itd.
Sveti Nikolaj Ohridski daje praktično objašnjenje reči proroka Isaije i objašnjava njihovu veoma tesnu vezu sa duhovnim životom svakoga od nas. On piše: „Pripravite put Gospodnji, poravnite staze Njegove. Kako? Ispovedite se i pokajte se. Učinite ovo dvoje hitno, jer Gospod dolazi. On će kucati na vrata svake duše. Ko se ispovedi i pokaje, taj će držati vrata duše otvorena, i Gospod će ući, i doneti mu život večni. A ko se ne ispovedi i ne pokaje, taj će držati vrata na duši zarđana od greha i zatvorena. I Gospod će proći mimo njega. No za Njim ide sekira i oganj, kao što pred Njim ide proleće sa suncem, mirisom i pesmom. Putevi Gospodnji i staze Njegove to su duše ljudske; neravnine po njima, to su gresi bezakonja“.
A sveti Justin Ćelijski pokazuje ono što su mnogi možda danas i zaboravili, da je rod ljudski potpuno izgubljen bez Isusa Hrista i da nema spasenja nigde osim u Njemu. Evo kako on objašnjava ove reči proroka Isaije: „Nema puta Gospodnjeg u pustinji života ljudskog. Put od duše do Boga sav je porocima izlokan, isprovaljivan, upropašćen. Ko može po njemu poći i do Boga doći? Sve što je ljudsko, toliko je opustošeno grehom i smrću, da bespomoćno umire u ogromnoj pustinji svojoj. Zato nema ljudima spasenja od greha koje bi oni sami izmislili i ostvarili. Spasenje im može doći od Onoga koji je Bezgrešan i Besmrtan, i stoga moćan i silan da satre i greh i smrt. Pa ipak, vi ljudi možete da u tome nešto učinite: osvestite se, dođite k sebi i sagledajte i svoju i sveopštu grešnost; budite koliko toliko svesni svojih i sveopštih grehova ljudskih, koji su vas zatvorili u bezizlaznu tamnicu smrti, i neka se to izlije u pokajničko raspoloženje, i tim pokajanjem vi ćete poravniti put Gospodnji, i On će njime doći u život vaš, u dušu vašu, ući u opustošeni i opustinjeni svet vaš.“ Ovo o čemu govori sveti Justin možemo videti i danas – ljudi se danas maksimalno trude da olakšaju sebi boravak na zemlji, gledaju da ignorišu greh, ili ga grubo odbacuju kao neki relikt prošlosti ili smatraju da fokusiranost na temu greha izaziva mnoge komplekse i neuroze. U suštini, veoma daleko su od shvatanja o grehu kao ogromnoj razornoj sili koju može da zaustavi, ukroti i uništi jedino Gospod…“
Ako vam se dopada ovo što ste pročitali, pozivamo vas da nam se priključite! Ako želite da se dublje upoznate sa svojom verom, sa Svetim Pismom uz pomoć svetootačkim tumačenja, priključite se biblijskim besedama.
KOMENTARI