Pročitajte još jedan odlomak iz biblijskih beseda koje se organizuju u okviru našeg bloga ‘Kuća stvarno Slavnih’. Zašto je Gospod izabrao da beži od Iroda baš u Egipat? Koji je smisao u tome? Da li naša iskušenja prestaju u trenutku krštenja ili ne? Šta o tome govore Sveti Oci – Zlatoust, Filaret Moskovski, Inokentije Hersonski?
„I on ustavši, uze dijete i mater njegovu noću i otide u Egipat. I bi tamo do smrti Irodove – da se ispuni što je Gospod rekao preko proroka koji govori: Iz Egipta dozvah sina svojega.“
Našoj pažnji možda i promaknu okolnosti koje su pratile samo bekstvo u Egipat, ali Svetim Ocima one ne promiču. Pročitao bih vam sada reči svetog Inokentija Hersonskog kojima on opisuje kako je to potresno izgledalo i koliko je to zahtevalo žrtve od strane svetog starca Josifa koji je imao preko 80 godina i Majke sa tek rođenim Detetom. Nama bi bilo naporno da usred noći krenemo na toliki put automobilom sa svim tehnologijama koje nam pokazuju najkraći i najudobniji put. A oni su imali samo jedno magare, a pritom je Josif u svojim godinama išao peške.
Evo kako sveti Inokentije govori: „Zamislite svetog starca koji iznenada ustaje usred mračne noći sa bedne postelje; zamislite kako on, preispunjen onim što je čuo od Anđela slabim koracima dolazi sa poštovanjem do Djeve i Deteta koji spavaju i tiho je budi iz sna. Kako Joj zatim smireno objavljuje o krajnjoj potrebi da tog trenutka ostave ne samo dom, već i otadžbinu i odmah krenu u Egipat. Kako se zatim oni odmah pripremaju za put, pakuju mali broj neophodnih stvari, kako Majka uzima na ruku Dete koje spava i penje se sa Njim zajedno na bednu životinju. Kako starac ide za njima drhtavim koracima – i sve ovo noću. Recite, ko bi od nas bez krajnje nužde mogao da se odluči na takav put? Jer put iz Vitlejema u Egipat je krajnje opasan i težak: potrebno je da idete po planinama i šumama, po mestima koja nemaju vode, po pesku koji izmiče pod nogama, pri neprestanoj opasnosti od zveri i razbojnika. I takvim putem, noću, beži sada Spasitelj sveta, Koji kao beba leži na grudima Majke!“. Iz ovoga vidimo jasno da je Gospod za nas ljude počeo da strada od samog početka svog života.
Sa druge strane, sveti Jovan Zlatousti objašnjava razlog zašto su oni išli baš u Egipat. On govori sledeće: „Pošto su Vavilon i Egipat bili zemlje raspaljene najvećim ognjem neznaboštva, to Gospod pokazujući na samom početku da će On ispraviti i učiniti boljim stanovnike obe zemlje i kroz to uveravajući da i cela vaseljena treba da očekuje blaga, šalje mudrace u Vavilon, a Sam sa Majkom dolazi u Egipat.“
Sveti Filaret Moskovski sa svoje strane vidi u ovom odlasku baš u Egipat tajni praobraz onoga što će se dogoditi kasnije, odbacivanja Spasitelja od strane Judejaca. On piše: „Na taj način je spasenje neznabožaca koji su prizvani veri kao posledica neverovanja Judeja, bilo jasno nagovešteno ovim bekstvom Spasitelja, gonjenog iz Judeje i skrivenog među neznabošcima. Da bi na neki način pripremio neverne za blagodat Jevanđelja, Sin Božiji je izašao iz vlasti Iroda, Svog gonitelja i za Svoje pribežište bira carstvo najsujevernijih neznabožaca“. Dakle, Svetlost sveta ide u najveći mrak da bi počeo da ruši vlast gospodara tame, đavola i njegovih demona.
Sveti Zlatoust naglašava još nešto važno, što sablažnjava mnoge ljude koji tek prilaze veri. Znate i sami da su česti motivi da se neko krsti, krene u Crkvu, da se pričešćuje – upravo želja da se bude zdrav, da se isceli od neke bolesti, da dobije bolji posao, da se oženi ili uda, da dobije decu, itd. Da li će nas krštenje i odlaženje u hram automatskizaštititi od iskušenja? Evo reči svetog Zlatousta: „Sem toga, odavde ćemo saznati još nešto što će mnogo pomoći našoj mudrosti. Šta? Da od samog početka treba da očekujemo iskušenja i napade. Vidi kako to sve počinje od samih pelena. Čim se Hristos rodio, tiranin besni, dešava se bekstvo u drugu zemlju i potpuno nevina Majka beži u zemlju varvara. Nakon toga što se i ti udostojiš da poslužiš nekom duhovnom delu, ako budeš trpeo najveće napasti i budeš podvrgnut ne treba da se smućuješ i govoriš: šta ovo znači? kada ispunjavam volju Gospodnju treba da budem uvenčan i proslavljen, svetao i čuven. Međutim, imajući Hristov primer, trpi sve hrabro, znajući da sa duhovnim ljudima tako treba i da bude, da je njihov deo da sa svih strana budu podvrgnuti iskušenjima.“
Međutim, ovo ne znači da je život ljudi koji se trude da budu verni Bogu samo neprestana patnja i stradanje, ne. Bog koristi i radost i nevolje da nas što više utvrdi u ljubavi ka Sebi, da nas što više približi Sebi, po rečima apostola Pavla: „znamo da onima koji ljube Boga sve pomaže na dobro“ (Rim. 8:28). Sveti Jovan na drugom mestu to objašnjava na sledeći način: „Čovekoljubivi Bog je Josifove nevolje rastvorio radošću kako On obično i postupa sa svima Svetima, ne dozvoljavajući im da budu u neprestanim opasnostima ali i ne ostavljajući ih u savršenom miru, već uređujući život pravednih iz oba.“
Ako vam se dopada ovo što ste pročitali, pozivamo vas da nam se priključite! Ako želite da se dublje upoznate sa svojom verom, sa Svetim Pismom uz pomoć svetootačkim tumačenja, priključite se biblijskim besedama.
KOMENTARI