Često ume da se javi pitanje kod ljudi koji čitaju Jevanđelje: zašto da bude osuđen sluga koji je zakopao svoj talant – pa nije ga bacio? Jeste da ga nije umnožio, ali sa druge strane, vratio je ono što je dobio? U čemu je tajna lenjog sluge? Kako on razmišlja i kako gleda na Boga? Tajnu duše ovakvog čoveka nam otkriva sveti Justin Ćelijski.
„Tajna lenjog sluge: njegovo preziranje Boga, njegova mržnja na Boga, njegovo smatranje Boga za nepravednog, nepravičnog i nemilosrdnog; to jest, za tiranina, za tvrdicu, za nasilnika. Od svega Božjega u lenjog sluge Božjeg ostao je samo strah pred Bogom. Pa i tu nije istinu rekao, jer se u njemu sve poremetilo, te nije umeo da bude otvoren pred Gospodarem. „Znao sam da si ti tvrd čovek“, to jest, Bože, ti si surov, nemilosrdan čovek, jer „žnješ gde nisi sejao i kupiš gde nisi vejao“ (st. 24). Drugim rečima: ovaj svet i ljudi u ovom svetu – nisu tvoji; ti samo nepravično koristiš trud ljudski; uzimaš sebi ono što pripada ljudima; prisvajaš sebi slavu Gospodara i Tvorca sveta, i to milosrdnog i darežljivog, a ovamo si „tvrd čovek“, tvrdica koji ne da svoje i otima tuđe. Pošto si takav ja nisam hteo da koristim tvoj talant, tvoje blago; bojao sam se tebe, otišao sam daleko od tebe, „sakrio talant tvoj u zemlju“ – „i evo ti tvoje“ (st. 25).
Gle, lenji i zli sluga, nije mogao da uništi talant Božji, blago Božje; morao je da ga vrati Bogu: Božje Bogu. – To je tip materijaliste, ateiste, pozitiviste, jednom rečju: humaniste, hoministe. Svi oni jedno neće: neće Boga i ništa Božje, hoće po svaku cenu da ostanu pri čoveku i čovečjem (poput ludih devojaka: Mt. 25:1-13): neću Boga ni u ovom ni u onom svetu, ni u ovom ni u onom životu.“[1]
[1] Arhimandrit Justin Popović, Tumačenje svetog Jevanđelja po Mateju, str. 484., Beograd 1979.
Ako želite da se dublje upoznate sa svojom verom, sa Svetim Pismom, priključite se biblijskim besedama.
KOMENTARI