„…ево ја ћу довести слугу свог, Клицу“. (Зах. 3:8)

 

О каквом то слуги говори порок Захарија? На који начин се Господ Исус назива слугом? Да ли је у питању очигледан доказ да Исус Христос није Бог, да су муслимани све време у праву? Прочитајте како ове речи објашњавају свети Кирил Александријски и преподобни Јефрем Сирин.

 

Чуј Исусе, поглавару свештенички, ти и другови твоји што седе пред тобом, јер су ти људи чудо: ево ја ћу довести слугу свог, Клицу“. (Зах. 3:8).

Преподобни Јефрем Сирин: „Чуј Исусе, поглавару свештенички, ти и другови твоји што седе пред тобом, јер су ти људи чудо: ево ја ћу довести слугу свог, Клицу“, то јест, Зоровавеља, који ће бити сличан излазећем сунцу јер ћу га осветлити бљеском победа. У тајанственом смислу, ово се односи на Исуса, истинског Спаситеља, Који се овде назива и слугом јер је понизио Себе, оваплотивши се, обукавши се у наше тело, ради нашега спасења примивши на Себе по вољи Својој изглед слуге. Клицом Га назива Пророк јер је Он сјај славе Оца и обличје бића Његовог (Јевр. 1:3). Другови који су били са Исусом првосвештеником, сином Јоседековим, тајанствено представљају свете Апостоле, ученике Христове, којима дух пророчки опипљиво указује на Христа, говорећи: ево ја ћу довести слугу свог, Клицу. А по речима других, друговима се овде именују и Пророци.“

 

Свети Кирил Александријски: „Чуј, Исусе, поглавару светенички, ти и другови твоји што седе пред тобом, јер су ти људи чудо: ево ја ћу довести слугу свог, Клицу. Јер, камен који метнух пред Исуса, на том је једном камену седам очију; гле, ја ћу га отесати, говори Господ на војскама, и узећу безакоње те земље у један дан.“ (Зах. 3:8-9). Слугом Га назива зато што је дошао у обличју слуге – Истоком зато што је Он светлост истинита и дан и звезда Даница која усходи у душама и просвећује срца. И више од тога, назива Га и каменом и говори да је он дан пред лицем Исуса и тврди да Он има седам очију; јер законитом свештенству за чији образ сматрамо Исуса, требало је да непрестано пред лицем и очима има „камен изабран, камен од угла, скупоцен, темељ тврд“ (Ис. 28:16), који мноштвом очију надзире над свим, јер број седам увек служи као знак савршенства. А да божанска и неизрецива природа Сина хиљадама очију надзире све и гледа на нас – ко може посумњати у то? „Јер је ријеч Божија жива и дјелотворна, оштрија од сваког двосјеклога мача, и продире све до раздиобе душе и духа, зглобова и сржи, и суди намјере и помисли срца. И нема твари сакривене пред Њим, него је све обнажено и откривено пред очима Онога коме ћемо одговарати“, како је написано (Јевр. 4:12-13).[1]

[1]http://bible.optina.ru/old:zah:03:08

 

Ако желите да се дубље упознате са својом вером, са Светим Писмом, прикључите се библијским беседама.

 

БИБЛИЈСКЕ БЕСЕДЕ - ПРИЈАВИТЕ СЕ!

Leave a Comment

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

*