„Jer gdje su dva ili tri sabrana…“ – dokaz za Crkvu ili nešto drugo?

Vrlo često se na internetu ili u razgovoru, kada se povede tema o Hristovoj Crkvi, o obećanjima koje je dao ljudima koji veruju u Njega, navode stihovi koji se koriste u kontekstu i ispravno. Međutim, ima i stihova koji se koriste potpuno neprikladno i van konteksta.

 

Jedan od takvih stihova je recimo i onaj iz Jevanđelja po Mateju: „Jer gdje su dva ili tri sabrana u ime Moje, ondje sam i Ja među njima“ (Mt. 18:20). Jako puno ljudi, npr. Protestanata, navodi upravo ove reči kao potvrdu da je Hristos i sa njima u njihovoj protestantskoj organizaciji, ovoj ili onoj.

Jedan koristan savet. U mnogo slučajeva, kada se naiđe na ovakvu nedoumicu, potrebno je da se samo pogleda par stihova ispod ili iznad konkretnog stiha da bi se shvatio sam kontekst misli o kojoj se govori.

Šta vidimo u ovom slučaju?

Par stihova iznad (Mt. 18:15-17), Hristos govori o postupku ophođenja sa bližnjim koji je učinio neki greh u odnosu na nas. Prvo pokušamo da sami sa bližnjim dođemo do rešenja, zatim u slučaju neuspeha imamo i svedoke, a tek na kraju, ako ni ova druga mera ne uspe, pozivamo svedočanstvo Crkve.

Šta nam ovo govori? Osim premudrosti, taktičnosti, snishođenja u odnosu na bližnjeg, govori nam veoma važnu stvar – a to je da je Crkva nešto što je veće od dvoje ili troje. U suprotnom ne bi bilo potrebno da se na kraju, čovek obraća Crkvi, ako dva ili tri svedoka nisu uspela da promene bližnjeg koji je učinio greh u odnosu na nas.

Dakle, kada Hristos govori o tome da je On među dvoje ili troje koji su sabrani u Njegovo ime, On govori o molitvi Njemu vernih ljudi koji se mole zajedno za nešto. Ne govori o Crkvi, već o molitvi.

Da vidimo kako za ovaj stih i tumačenje može da se koristi van konteksta. Prepodobni Justin Popović piše: „Gospod Hristos je sa svakim vernikom, pogotovu sa svakom dvojicom ili trojicom koji se saberu u ime Njegovo“. Neko bi rekao: ‘Ha, pa šta sada? Eto ti potvrde da je Crkva svuda, gde god da su okupljeni ljudi koji veruju u Hrista, kako god se zvali, u šta god verovali i u kom god veku počeli da postoje!’

A sad, evo citata u celini: „U Crkvi, Gospod Hristos je sa svakim vernikom, pogotovu sa svakom dvojicom ili trojicom koji se saberu u ime Njegovo. On je u svakome članu Crkve. U stvari, sa svakom dvojicom ili trojicom u Crkvi, među njima je sva Crkva: svi Apostoli, svi Mučenici, svi Ispovednici, svi Prepodobnici, svi Besrebrenici, uopšte: svi Sveti, jer samo „sa svima svetima“ (Ef. 3:18) i kroza sve Svete, čovek i jeste član Crkve.“[1]

Dakle, vidimo da se i Sveto Pismo i dela Otaca mogu koristiti potpuno van konteksta.

Za kraj, na poklon misao svetog pravednog Jovana Kronštatskog: ‘Duboko poštujem čak i dvoje ili troje koji se zajedno mole: jer po obećanju Gospodnjem, On Sam se nalazi među njima; tim pre poštujemo mnogobrojno sabranje. Uspešna, veoma plodna je saborna molitva, ako je ona zajednička, jednodušna (sabrani u ime Moje). Prilježna molitva Crkve za apostola Petra je odmah došla do prestola Božijeg i Gospod je poslao Svog Anđela da čudesno oslobodi iz tamnice Petra koga je Irod hteo da ubije’.[2]

„Na svom ličnom iskustvu sam se uverio kako brzo Bog čuje molitvu dvoje i troje koji se zajedno mole iz srca.“.[3]

 

[1] Arhimandrit Justin Popović, Tumačenje svetog Jevanđelja po Mateju, str. 416., Beograd, 1979. Gde je i šta je Crkva, prepodobni Justin je jasno učio u svojim delima, ako neko želi detaljnije da se upozna sa njegovim učenjem o Crkvi, pogledajte npr. knjigu „Pravoslavna Crkva i ekumenizam“.

[2] https://azbyka.ru/otechnik/Ioann_Kronshtadtskij/tolkovanie-na-evangelie-ot-matfeja/18#sel=33:106,33:109

[3]http://www.pravoslavie.ru/63426.html

 

Ako želite da se dublje upoznate sa svojom verom, sa Svetim Pismom, priključite se biblijskim besedama.