U nastavku možete pročitati kratak odlomak iz opisa života svetog Marka Tračeskog (Atinskog). Na mene lično je ovaj odlomak ostavio veliki utisak, jer pokazuje koliki su potencijali skriveni u blagodati koju dobijamo na Krštenju i služi samo kao potvrda da ono što je Hristos govorio nisu bile samo metafore, već su Njegove reči imale bukvalni smisao kao recimo, reči o pomeranju planine. Naravno, od nas Gospod Isus ne očekuje da pomeramo planine i da hodamo po vodi, ali očekuje da „razgorevamo blagodatni dar Božiji koji je u nama“ (2. Tim. 1:6)
*
„Zatim me upita: Da li sada ima u svetu hrišćana, koji kad bi rekli gori ovoj: „digni se odavde i baci se u more“, – da se tamo i zbude? U tom času pokrete se planina, na kojoj behu, poput mora. A sveti Marko mahnu joj rukom, govoreći joj: Šta ti bi, goro? Ja ne rekoh tebi da se pokreneš, nego razgovaram s bratom, a ti stani! – Čim on to reče, gora se zaustavi. A ja, kad to videh, padoh ničice od straha. No on me uhvati za ruku i podiže, pa me upita: Zar nisi video takva čudesa za svoga života? Ja mu odgovorih: Nisam, oče. A on uzdahnuvši zaplaka gorko, i reče: Teško zemlji, jer su hrišćani na njoj samo po imenu hrišćani a ne po delima.“[1]
[1] https://svetosavlje.org/zitija-svetih-5/6/
KOMENTARI