Упознајте се са једном, врло практичном и врло ефикасном методом коју у свом раду предлаже православни психолог Лариса Шеховцова и која нама који живимо у свету може веома помоћи у духовном животу.
*
„Рад са помислима представља уметност. Пре сваког пада у грех у свакоме се одвија мислена борба која се завршава победом или поразом. Ова борба се може поделити на следеће етапе:
- Прилог, појава представе неке помисли или предмета у уму
- Пристајање, то јест, примање ове представе
- Сагласје са помишљу
- Поробљеност
- Страст.
Хајде да на примеру размотримо шта се чешће догађа – победа страсти или превазилажење искушења које се појавило.
Прилог
Као да чујемо: „Потрудили смо се, можемо да направимо паузу и презалогајимо нешто.“
Пристајање
„Ко не ради, нека и не једе“ како каже апостол, „а ако смо се потрудили, онда ово већ није грех“.
Сагласје
„Како се оно каже, у здравом телу је здрав дух“.
Поробљеност
„И синоћ ми је пошло за руком да прегризем нешто када је била мала пауза, зашто да сада мењам правило…“
Иако знамо да је страст лоша навика, од ње не желимо да се избавимо…
Радећи са клијентима често препоручујем да се на неко време одложи „поробљеност“, да кажемо себи: ‘неће ово отићи нигде од мене’. И да посветимо пет, десет минута томе да опишемо себи процес освајања помисли. У нашој свести је ове стадијуме понекада веома тешко испратити. Али када записујемо, постепено почињемо да хватамо шта следи за чиме. Наша пажња према унутрашњем животу се тренира на тај начин, према нашем „унутрашњем човеку“. И након оваквих тренинга, особи све боље полази за руком да ухвати сам почетак – прилог. Све ово почиње да доноси успех само онда када нам пође за руком да на процес унутрашње борбе погледамо макар мало са стране.
Треба памтити и чињеницу да је наша психа веома конзервативна, инертна. Да бисмо научили себе да мислимо и осећамо другачије, потребно је доста времена.
Сигурно ће бити „падова“. Међутим, не треба обраћати пажњу на то, потребно је опет и опет настављати борбу. Свако искуство „пада“ треба да буде максимално освешћено.
Због тога је веома корисно да се води дневник. Пишите у дневнику све тренутке падова и победа. Потребно је описивати као са стране, без емоционалног укључивања. На тај начин ће се развијати навика рада са помислима, што ће нам омогући да се ишчупамо из заробљеништва греха.
Користан је рад и са смислом постојања, неопходно је да градимо хришћански поглед на свет. На тај начин можемо да се надамо да ће резултат бити постојан.
Страст (било која, не само страст блуда) нас води ка неслободи, ка унутрашњем ропству. Нови Завет устима апостола Павла говори: „јер сте ви, браћо, на слободу позвани“ (Гал. 5:13)
*
Ово о чему пише Лариса Шеховцова је веома важно пре свега због потребе да будемо искрени са собом. Ако немамо ову искреност, ако се помоћу разноразних оправдања, па чак и светоотачких цитата кријемо сами од себе, ако не видимо заиста како смо, како се осећамо, шта се са нама дешава у конкретном тренутку, коју потребу желимо да испунимо неким (чак и греховним) поступком – можемо само да читамо о духовном животу, да слушамо предавања, али нећемо имати право искуство живљења ако не упознамо себе, ако смо себи и даље далеки… Она сјајно показује колико је важно да у свој живот уведемо добру навику писања дневника, јер нам управо то омогућује да погледамо искрено на себе, да видимо шта се заиста дешава, без правдања или осуде. Као неко са стране (било би пожељно) ко нам добро жели и радује се нашем успеху. Нисте ни свесни колико такав став према себи може да буде од помоћи. Поклањам вам мини-курс у коме можете да се упознате са свим оним користима које можете имати од писања дневника 10-ак минута дневно. Пријавите се преко формулара испод и добијате га на поклон.
Станоје Станковић
КОМЕНТАРИ