„И човек мира Мојега … подиже на Ме пету“ (Пс. 41:9)

Прочитајте још једно светоотачко објашњење које се до најмањих детаља испунило на Исусу Христу, изабраном Месији. Ко је био човек Христовог мира, на који начин се Христос уздао у њега? Шта значи да је подигао пету на Христа?

„И човјек мира мојега, у којега се уздах, који јеђаше хљеб мој, подиже на ме пету“. (Пс. 41:9)

Свети Атанасије Велики: „Јер човек мога мира, у кога се уздах, који јеђаше хлеб мој, подиже на ме пету“, поруге, зле намере, обману. Човеком мира назива Јуду јер се чинило да, као ученик, припада благонаклонима и пријатељима“.[1]

Блажени Августин: „И човек мира мојега, у којега се уздах, који јеђаше хљеб мој, подиже на ме пету“ (то јест, згазио ме ногама). Па и Сам Господ Исус, указујући Својим апостолима на издајника пруженим хлебом, подсетио је на тај стих из Псалама и рекао да се он испунио на Њему: „Који са мном хљеб једе, подиже пету своју на мене“ (Јн. 13:18). Речи „у којега се уздах“ не односе се на Главу, већ на тело. Сам Спаситељ је, наравно, знао онога за кога је још раније рекао: „И један од вас је ђаво“ (Јн. 6:70). Међутим, Он има обичај да у Свом лицу представља Своје чланове и приписује Себи оно што се односи на њих, пошто и Глава и тело чине једног Христа; одатле потиче и позната изрека у Јеванђељу: „Јер огладњех, и дадосте Ми да једем“. Појашњавајући ово, Он говори: „Кад учинисте једноме од ове Моје најмање браће, Мени учинисте“ (Мт. 25: 35, 40). Дакле, Он је рекао да се уздао јер су на Јуду наде полагали ученици Христови у време док је Јуда био прибројан апостолима“.

Свети Григорије Двојеслов: „Јасним речима Он (Христос) као да говори о издајнику: „Његова издаја је тим болнија била за Мене што Сам више свестан шта трпим од онога ко је само споља био Мој“.[2]