Неки се питају каква штета може да буде ако се прочита нека књига која говори о магији, гатању, врачању? Макар из радозналости? Или можда да „треба да упознамо зло да бисмо знали како да се боримо против њега“? Сигурно сте чули и за тај „аргумент“. Да ли то представља безазлену забаву за „убијање времена“ или у томе има опасности? Прочитајте сведочанство из Житије преподобног Дионисија Олимпијског. Ово истовремено може да служи и као одговор да ли је безазлено учествовати у било чему што је повезано са паганским празником „Ноћи вештица“ – макар и као шала, макар и због радозналости…
„Монаху у Верији, који унеколико беше писмен, случајно дође до руке врачарска књига. Са радозналошћу расматрајући у њој тајне сатанског гатања, он се нехотице одушеви веровањем у њих. И то му не би забадава. Идуће ноћи он угледа пред собом црнца џиновског раста, који му рече: „Ти си ме призивао, и ево ме. Што год желиш учинићу, само ми се поклони“. – „Господу Богу моме се клањам и Њему јединоме служим“, одговори монах, погађајући ко је овај црнац. – „Дакле, нећеш да ми се поклониш? Ради чега си ме онда призивао, допуштајући себи читање тајни мојих?“ Са овим речима Сатана удари монаху силан шамар и ишчезе. Осећање бола и страха пробуди монаха; образ му отече и поцрне тако, да је страшно било гледати га. Сваким даном се бол увећавао и унакажавао монаха. Најзад се од отока и очи престадоше видети. Сазнавши за узрок тако чудне болести, познаници монахови известише о томе преподобног Дионисија. Овај одмах дође, помоли се Богу и Мајци Божјој, помаза јелејем болесно место, и монах се тог часа исцели и прослави Бога.[1]
Ако желите да се дубље упознате са својом вером, са Светим Писмом, прикључите се библијским беседама.
[1] https://svetosavlje.org/zitija-svetih-2/25/
КОМЕНТАРИ