Neki se pitaju kakva šteta može da bude ako se pročita neka knjiga koja govori o magiji, gatanju, vračanju? Makar iz radoznalosti? Ili možda da „treba da upoznamo zlo da bismo znali kako da se borimo protiv njega“? Sigurno ste čuli i za taj „argument“. Da li to predstavlja bezazlenu zabavu za „ubijanje vremena“ ili u tome ima opasnosti? Pročitajte svedočanstvo iz Žitije prepodobnog Dionisija Olimpijskog. Ovo istovremeno može da služi i kao odgovor da li je bezazleno učestvovati u bilo čemu što je povezano sa paganskim praznikom „Noći veštica“ – makar i kao šala, makar i zbog radoznalosti…
„Monahu u Veriji, koji unekoliko beše pismen, slučajno dođe do ruke vračarska knjiga. Sa radoznalošću rasmatrajući u njoj tajne satanskog gatanja, on se nehotice oduševi verovanjem u njih. I to mu ne bi zabadava. Iduće noći on ugleda pred sobom crnca džinovskog rasta, koji mu reče: „Ti si me prizivao, i evo me. Što god želiš učiniću, samo mi se pokloni“. – „Gospodu Bogu mome se klanjam i Njemu jedinome služim“, odgovori monah, pogađajući ko je ovaj crnac. – „Dakle, nećeš da mi se pokloniš? Radi čega si me onda prizivao, dopuštajući sebi čitanje tajni mojih?“ Sa ovim rečima Satana udari monahu silan šamar i iščeze. Osećanje bola i straha probudi monaha; obraz mu oteče i pocrne tako, da je strašno bilo gledati ga. Svakim danom se bol uvećavao i unakažavao monaha. Najzad se od otoka i oči prestadoše videti. Saznavši za uzrok tako čudne bolesti, poznanici monahovi izvestiše o tome prepodobnog Dionisija. Ovaj odmah dođe, pomoli se Bogu i Majci Božjoj, pomaza jelejem bolesno mesto, i monah se tog časa isceli i proslavi Boga.[1]
Ako želite da se dublje upoznate sa svojom verom, sa Svetim Pismom, priključite se biblijskim besedama.
[1] https://svetosavlje.org/zitija-svetih-2/25/
KOMENTARI