Mučenički podvig ne stavlja na proveru samo dušu čoveka koji strada za Hrista, već i bližnje oko njega. Naša ljubav prema Hristu se može videti i u našem odnosu prema ljudima koji idu ka Bogu. U trenucima duhovnog ispita jasno može da se vidi i kakva je naša ljubav prema Bogu. Evo jednog svedočanstva iz Žitija svetih Nikandra i Markijana koji pokazuje upravo to.
„Posle dvadeset dana izvedoše ih iz tamnice, pa ih ponova primoravahu da se odreknu Hrista. No oni to odbiše. Zato ih strugoše železnim noktima, pa o drva vešaše, pa usijanim gvožđem žegoše, pa svećama pališe, pa onda skidoše i na žeravicu položiše, pa ih motkama tukoše, pa im preko rana so i ocat izliše, pa im rane oštrim četkama trljaše, pa im kamenjem usta i vilice polomiše. A žena svetog Nikandra, koja sve to posmatraše, sokoljaše svoga muža da istraje u mukama. Žena pak svetog Markijana činjaše sasvim suprotno: ona plakaše i pokazivaše mužu njihovo detence, te mučeniku potrese dušu. I mučenik, uzevši dete, podiže oči k nebu i reče: Gospode, ako hoćeš, staraj se o ovom detetu! – Pa poljubivši dete, produži putem mučeništva. Posle toga svetim junacima nožem odsekoše jezike, pa im naposletku svete glave odrubiše“.[1]
Ako želite da se dublje upoznate sa svojom verom, sa Svetim Pismom, priključite se biblijskim besedama.
[1] https://svetosavlje.org/zitija-svetih-7/9/
KOMENTARI