Предлажем вашој пажњи неколико веома драгоцених савета за наш духовни живот од стране свете девојке коју је Сам Бог водио ка спасењу. Одрасла у незнабоштву, упозната са свим тајнама окултизма и служења злим духовима, ова девојка је искрено желела да позна Истину. Зато је Господ и уредио да се сретне са хришћанкама које су јој проповедале о Христу. Са само осамнаест година, кроз свој живот ова велика Светитељка, Сира из Персије, даје нам непроцењиве савете за наш духовни живот.
*
Огромно смирење. Чак као још увек некрштена, она није желела да се обрати врачању, већ је за своју болест тражила исцељење од Бога у истинитој вери. Чак и након што јој је молба одбијена од стране свештеника, она је показала огромно смирење и због те врлине добила исцељење од Самог Христа.
„Након доста дугог времена Сира паде у неку болест; али она не потражи лека у враџбинама, као што је то био обичај код незнабожаца, него се срцем својим обрати Господу. Болесна телом, она оде до хришћанског храма и моли презвитера да јој да мало праха црквеног, верујући да ће од тог праха добити исцељење. Но презвитер је одби као незнабошкињу, рекавши: Какву заједницу имаш ти неверна са вернима, ти идолослужитељка са хришћанским храмом? – Но она се не наљути на то, свесна своје недостојности. Поћутавши мало, она се са вером дотаче свештеникове хаљине, као некада крвоточива жена хаљине Христове, и одмах се исцели од болести своје, и врати се кући својој здрава. Дивећи се свом таком брзом исцељењу, она говораше у себи: Када служитељи Христови имају такву силу, колико ли је тек сам Христос свемоћнији! – И силно жељаше да потпуно прими хришћанску веру, и размишљаше на који би начин добила свето крштење.“
Духовна храброст и одважност. Видимо да света Сира води духовни живот на законит начин, једини исправни начин који Црква показује и открива. Иако је доживљавала нападе од стране демона, она се није бојала, већ се борила оружјем које нам Црква даје – молитвом. Ово је уједно и сведочанство колико је и у древности 91. псалам био познат као снажна молитва у искушењима.
„Блажена девица, схвативши да је то ђаволски привид, осени себе крсним знаком, као што беше научила од хришћана, клече на земљу и стаде читати деведесети псалам Давидов: „Који живи у заклону Вишњега, у сенци Свемогућега почива“…, и остале стихове до краја. Ђаво се изгуби за кратко време, али се поново јави девици пошто она заврши псалам, и опет јој с гњевом рече што и пре. Девица поново преклони колена пред Богом небеским и стаде читати исти псалам. Ђаво се опет изгуби на кратко време, па се поново врати и дрзну се рећи девици: Ја сам Бог који живи на висинама, под чијом се заштитом сви налазе; и ти треба да прибегнеш к мени а не ка хришћанима који те обмањују. – Сира по трећи пут преклони колена на молитву, усрдно се помоли Христу Богу да јој открије истину и одагна од ње сваку прелест“.
Непоколебљивост у служењу Богу. Иако се поколебала у искушењу, што нам показује да су и Светитељи људи као и ми, ипак се, уз Божију помоћ, није саблазнила лицемерним предлогом маловерних и лукавих, који мисле да могу да споје служење Богу и ђаволу. Светитељи, чак и ако на тренутак поклекну, врло брзо устају и даље корачају истинитим путем служења Богу.
„Маћеха, потајно подучавана оним који у старини у обличју змије превари Еву у рају, приступи насамо блаженој девици Сири, па јој стаде радосна и весела лица причати о себи како је и она сама исте, хришћанске вере, али је тобож тајно држи и служи Христу. И саветоваше Сири да тајно не одступа од Христа, али да јавно врши уобичајену службу жречице идолима, да би сви, видећи је где служи боговима, престали мислити да је она хришћанка. – Радећи тако, говораше саблазнитељка, ти и Христа нећеш разгњевити, јер ће бити задовољан што Му тајно служиш, а и оца и браћу своју нећеш раздражити и, избећи ћеш љуте муке, које ти неминовно предстоје ако не послушаш мој савет. Помисли, како ћеш ти, млада девојка, немоћна телом, поднети батине, ране, кидање тела, печење на огњу, и остале муке? И бојати се треба да се ти, изнемогавши у мукама, и против своје воље јавно не одречеш Христа. А то би ти био већи и неопростиви грех. Стога ти је боље да тајно служиш Христу, а у јавности се претварати као да служиш боговима. И то ти се неће уписати у грех. То и много друго слично томе говорећи девици Сири сваки дан, маћеха приволе срце њено на свој савет: јер зли разговори кваре добре обичаје, каже Свето Писмо (1. Кор. 15, 33). Али Господ не допусти да слушкиња Његова потоне у тој обмани као у некој бездни, него је поново поткрепи новим откривењима. Јер пошто минуше четири месеца и наста Велики Пост, Света Четрдесетница, девица Сира одлучи да је проведе у тајном пошћењу и подвижничким трудовима. И када се стаде постити, она у саном виђењу виде браћу своју утонуле у гној и муљ, и оца свог где лежи на неком гадном одру; а на другој страни она угледа дворац и одар висок и диван, који је сијао чудесном светлошћу; виде такође и мноштво светлих лица која је призиваху у тај дворац“.
Одлучност и решеност да испуњава Христове заповести без обзира на препреке. Врло одлучна у испуњавању заповести, знала је да ће се на њој испунити и Христове речи о томе да ће је због њене верности Њему замрзети и најближи људи по телу. Сира је издржала страшна мучења од стране рођеног оца који је као маг и жрец персијских идола био потпуно посвећен ђаволу, само да не изда Христа и отпадне од Њега. Наизменично мржњу и ласкање, муке и благост, све то је ђаво користио као замку за Светитељку – потпуно неуспешно. Овде се види колико се душевна љубав разликује од истинске, духовне љубави.
„Када чу кћер Сиру где громогласно слави име Христово, он се страховито разјари, па дохвати Сиру и поче је тући рукама својим без милости све док не малакса од умора. Затим је стаде са сузама саветовати и миловати, говорећи јој благо и с љубављу. Али ни најмање не успе. Потом је отац стављаше на многе муке, у окове окиваше, у мрачном месту затвараше, глађу и жеђу мораше, и многе убоје задаваше; понекад је сам, или преко рођака својих, благо мољаше да се обрати к отачким боговима и жречевској служби; али слушкиња Христова остајаше тврда као дијамант и непоколебљиви стуб у исповедању пресветог имена Господа Исуса Христа.“
Верност црквеном учењу о немогућности спасење без Светих Тајни Православне Цркве. Иако је добила дар чудотворења и власт над сатаном, ишла је да се крсти, није умишљала да је због свог подвига она на неки начин изабрана од Бога у смислу да се на њу не односи неопходност светог Крштења.
„Света девица Сира би поново пуштена из тамнице, пошто стражари добише јемство и награду, те она отиде к епископу и доби од њега Крштење у цркви која се налажаше у граду“.
Потпуни презир мерила и норми овог света. Свој ум је изменила у складу са Христовим речима да Његови ученици не треба да буду од овога света, да размишљају као људи који мисле само о овом животу овде. Када су јој потпуно скинули одећу у жељи да је осрамоте, одговорила је на овако:
„Архимаг нареди да на мученици раздеру хаљине и да је нагу изведу на испитивање. Кад то би учињено, он је упита: Зар те сада није стид? – Светитељка одговори: Ради чега да ме је стид? Нисам разбојница, нисам блудница, нити сам неко друго зло учинила. Ма да ме и лишисте спољашње одеће, но ја имам одећу пресветлу, нетрулежну, вечну на небу, коју ми уготови Господ мој, ради кога сам и обнажена сада.“
Непоколебиво уздање и вера у Господа које није посрамљено. Када су мученици желели да јој се наругају тако што ће је силовати, Господ не дозвољава да се то догоди, Он штити Своју слушкињу која се узда у Њега:
„Потом један од тамничких стражара, подстакнут ђаволом на телесни грех, моли свога старешину за дозволу да изврши блуд над мученицом, светом девицом Сиром. Старешина му дозволи и он приступи к невести Христовој, горећи нечистом похотом. Али Господ, чувајући слушкињу Своју, невидљиво порази томе похотљивцу очи, уши и језик, те он постаде слеп, глув и нем, и павши ничице на земљу он стаде пуштати неке страшне крике. А старешина тамничких стражара видећи све то, уместо да се уплаши, позна силу Божију и казни стражара за дрскост, сам намисли да изврши то безакоње, распаљен похотом према светој девици. Света девица му рече: Ја сам заручена Небесноме Цару и Он неће допустити да девственица и невеста Његова буде оскврњена. – Међутим старешина не обрађаше пажњу на речи њене. И када хтеде да јој се бестидно приближи, тог часа порази га анђео Божји, и он паде на земљу као мртав. Слуге његове дођоше и одвукоше га одатле; и он једва дође к себи, и то не брзо.[1]„
[1] https://svetosavlje.org/zitija-svetih-9/25/
КОМЕНТАРИ