Predlažem vašoj pažnji nekoliko veoma dragocenih saveta za naš duhovni život od strane svete devojke koju je Sam Bog vodio ka spasenju. Odrasla u neznaboštvu, upoznata sa svim tajnama okultizma i služenja zlim duhovima, ova devojka je iskreno želela da pozna Istinu. Zato je Gospod i uredio da se sretne sa hrišćankama koje su joj propovedale o Hristu. Sa samo osamnaest godina, kroz svoj život ova velika Svetiteljka, Sira iz Persije, daje nam neprocenjive savete za naš duhovni život.
*
Ogromno smirenje. Čak kao još uvek nekrštena, ona nije želela da se obrati vračanju, već je za svoju bolest tražila isceljenje od Boga u istinitoj veri. Čak i nakon što joj je molba odbijena od strane sveštenika, ona je pokazala ogromno smirenje i zbog te vrline dobila isceljenje od Samog Hrista.
„Nakon dosta dugog vremena Sira pade u neku bolest; ali ona ne potraži leka u vradžbinama, kao što je to bio običaj kod neznabožaca, nego se srcem svojim obrati Gospodu. Bolesna telom, ona ode do hrišćanskog hrama i moli prezvitera da joj da malo praha crkvenog, verujući da će od tog praha dobiti isceljenje. No prezviter je odbi kao neznaboškinju, rekavši: Kakvu zajednicu imaš ti neverna sa vernima, ti idoloslužiteljka sa hrišćanskim hramom? – No ona se ne naljuti na to, svesna svoje nedostojnosti. Poćutavši malo, ona se sa verom dotače sveštenikove haljine, kao nekada krvotočiva žena haljine Hristove, i odmah se isceli od bolesti svoje, i vrati se kući svojoj zdrava. Diveći se svom takom brzom isceljenju, ona govoraše u sebi: Kada služitelji Hristovi imaju takvu silu, koliko li je tek sam Hristos svemoćniji! – I silno željaše da potpuno primi hrišćansku veru, i razmišljaše na koji bi način dobila sveto krštenje.“
Duhovna hrabrost i odvažnost. Vidimo da sveta Sira vodi duhovni život na zakonit način, jedini ispravni način koji Crkva pokazuje i otkriva. Iako je doživljavala napade od strane demona, ona se nije bojala, već se borila oružjem koje nam Crkva daje – molitvom. Ovo je ujedno i svedočanstvo koliko je i u drevnosti 91. psalam bio poznat kao snažna molitva u iskušenjima.
„Blažena devica, shvativši da je to đavolski privid, oseni sebe krsnim znakom, kao što beše naučila od hrišćana, kleče na zemlju i stade čitati devedeseti psalam Davidov: „Koji živi u zaklonu Višnjega, u senci Svemogućega počiva“…, i ostale stihove do kraja. Đavo se izgubi za kratko vreme, ali se ponovo javi devici pošto ona završi psalam, i opet joj s gnjevom reče što i pre. Devica ponovo prekloni kolena pred Bogom nebeskim i stade čitati isti psalam. Đavo se opet izgubi na kratko vreme, pa se ponovo vrati i drznu se reći devici: Ja sam Bog koji živi na visinama, pod čijom se zaštitom svi nalaze; i ti treba da pribegneš k meni a ne ka hrišćanima koji te obmanjuju. – Sira po treći put prekloni kolena na molitvu, usrdno se pomoli Hristu Bogu da joj otkrije istinu i odagna od nje svaku prelest“.
Nepokolebljivost u služenju Bogu. Iako se pokolebala u iskušenju, što nam pokazuje da su i Svetitelji ljudi kao i mi, ipak se, uz Božiju pomoć, nije sablaznila licemernim predlogom malovernih i lukavih, koji misle da mogu da spoje služenje Bogu i đavolu. Svetitelji, čak i ako na trenutak pokleknu, vrlo brzo ustaju i dalje koračaju istinitim putem služenja Bogu.
„Maćeha, potajno podučavana onim koji u starini u obličju zmije prevari Evu u raju, pristupi nasamo blaženoj devici Siri, pa joj stade radosna i vesela lica pričati o sebi kako je i ona sama iste, hrišćanske vere, ali je tobož tajno drži i služi Hristu. I savetovaše Siri da tajno ne odstupa od Hrista, ali da javno vrši uobičajenu službu žrečice idolima, da bi svi, videći je gde služi bogovima, prestali misliti da je ona hrišćanka. – Radeći tako, govoraše sablazniteljka, ti i Hrista nećeš razgnjeviti, jer će biti zadovoljan što Mu tajno služiš, a i oca i braću svoju nećeš razdražiti i, izbeći ćeš ljute muke, koje ti neminovno predstoje ako ne poslušaš moj savet. Pomisli, kako ćeš ti, mlada devojka, nemoćna telom, podneti batine, rane, kidanje tela, pečenje na ognju, i ostale muke? I bojati se treba da se ti, iznemogavši u mukama, i protiv svoje volje javno ne odrečeš Hrista. A to bi ti bio veći i neoprostivi greh. Stoga ti je bolje da tajno služiš Hristu, a u javnosti se pretvarati kao da služiš bogovima. I to ti se neće upisati u greh. To i mnogo drugo slično tome govoreći devici Siri svaki dan, maćeha privole srce njeno na svoj savet: jer zli razgovori kvare dobre običaje, kaže Sveto Pismo (1. Kor. 15, 33). Ali Gospod ne dopusti da sluškinja Njegova potone u toj obmani kao u nekoj bezdni, nego je ponovo potkrepi novim otkrivenjima. Jer pošto minuše četiri meseca i nasta Veliki Post, Sveta Četrdesetnica, devica Sira odluči da je provede u tajnom pošćenju i podvižničkim trudovima. I kada se stade postiti, ona u sanom viđenju vide braću svoju utonule u gnoj i mulj, i oca svog gde leži na nekom gadnom odru; a na drugoj strani ona ugleda dvorac i odar visok i divan, koji je sijao čudesnom svetlošću; vide takođe i mnoštvo svetlih lica koja je prizivahu u taj dvorac“.
Odlučnost i rešenost da ispunjava Hristove zapovesti bez obzira na prepreke. Vrlo odlučna u ispunjavanju zapovesti, znala je da će se na njoj ispuniti i Hristove reči o tome da će je zbog njene vernosti Njemu zamrzeti i najbliži ljudi po telu. Sira je izdržala strašna mučenja od strane rođenog oca koji je kao mag i žrec persijskih idola bio potpuno posvećen đavolu, samo da ne izda Hrista i otpadne od Njega. Naizmenično mržnju i laskanje, muke i blagost, sve to je đavo koristio kao zamku za Svetiteljku – potpuno neuspešno. Ovde se vidi koliko se duševna ljubav razlikuje od istinske, duhovne ljubavi.
„Kada ču kćer Siru gde gromoglasno slavi ime Hristovo, on se strahovito razjari, pa dohvati Siru i poče je tući rukama svojim bez milosti sve dok ne malaksa od umora. Zatim je stade sa suzama savetovati i milovati, govoreći joj blago i s ljubavlju. Ali ni najmanje ne uspe. Potom je otac stavljaše na mnoge muke, u okove okivaše, u mračnom mestu zatvaraše, glađu i žeđu moraše, i mnoge uboje zadavaše; ponekad je sam, ili preko rođaka svojih, blago moljaše da se obrati k otačkim bogovima i žrečevskoj službi; ali sluškinja Hristova ostajaše tvrda kao dijamant i nepokolebljivi stub u ispovedanju presvetog imena Gospoda Isusa Hrista.“
Vernost crkvenom učenju o nemogućnosti spasenje bez Svetih Tajni Pravoslavne Crkve. Iako je dobila dar čudotvorenja i vlast nad satanom, išla je da se krsti, nije umišljala da je zbog svog podviga ona na neki način izabrana od Boga u smislu da se na nju ne odnosi neophodnost svetog Krštenja.
„Sveta devica Sira bi ponovo puštena iz tamnice, pošto stražari dobiše jemstvo i nagradu, te ona otide k episkopu i dobi od njega Krštenje u crkvi koja se nalažaše u gradu“.
Potpuni prezir merila i normi ovog sveta. Svoj um je izmenila u skladu sa Hristovim rečima da Njegovi učenici ne treba da budu od ovoga sveta, da razmišljaju kao ljudi koji misle samo o ovom životu ovde. Kada su joj potpuno skinuli odeću u želji da je osramote, odgovorila je na ovako:
„Arhimag naredi da na mučenici razderu haljine i da je nagu izvedu na ispitivanje. Kad to bi učinjeno, on je upita: Zar te sada nije stid? – Svetiteljka odgovori: Radi čega da me je stid? Nisam razbojnica, nisam bludnica, niti sam neko drugo zlo učinila. Ma da me i lišiste spoljašnje odeće, no ja imam odeću presvetlu, netruležnu, večnu na nebu, koju mi ugotovi Gospod moj, radi koga sam i obnažena sada.“
Nepokolebivo uzdanje i vera u Gospoda koje nije posramljeno. Kada su mučenici želeli da joj se narugaju tako što će je silovati, Gospod ne dozvoljava da se to dogodi, On štiti Svoju sluškinju koja se uzda u Njega:
„Potom jedan od tamničkih stražara, podstaknut đavolom na telesni greh, moli svoga starešinu za dozvolu da izvrši blud nad mučenicom, svetom devicom Sirom. Starešina mu dozvoli i on pristupi k nevesti Hristovoj, goreći nečistom pohotom. Ali Gospod, čuvajući sluškinju Svoju, nevidljivo porazi tome pohotljivcu oči, uši i jezik, te on postade slep, gluv i nem, i pavši ničice na zemlju on stade puštati neke strašne krike. A starešina tamničkih stražara videći sve to, umesto da se uplaši, pozna silu Božiju i kazni stražara za drskost, sam namisli da izvrši to bezakonje, raspaljen pohotom prema svetoj devici. Sveta devica mu reče: Ja sam zaručena Nebesnome Caru i On neće dopustiti da devstvenica i nevesta Njegova bude oskvrnjena. – Međutim starešina ne obrađaše pažnju na reči njene. I kada htede da joj se bestidno približi, tog časa porazi ga anđeo Božji, i on pade na zemlju kao mrtav. Sluge njegove dođoše i odvukoše ga odatle; i on jedva dođe k sebi, i to ne brzo.[1]„
[1] https://svetosavlje.org/zitija-svetih-9/25/
KOMENTARI