Znamo da je duhovni život važan, ali često ne znamo kako da ga vodimo. Mislimo da je u pitanju neki koncentrisani napor volje pomoću koga ćemo za kratko vreme postići uspeh, a onda ćemo živeti od tog truda. Kako na duhovni život gledaju Svetitelji? Zašto postoji tolika razlika između njih i nas, šta to nama nedostaje? Pročitajte rasuđivanje svetog ispovednika Vasilija Kinešemskog.
„Veštački forsirati duhovni život – znači upropastiti. Na peti sprat nećeš moći da skočiš odjednom: polomićeš se! Treba da ideš stepenicama, stepenik po stepenik, preko svih spratova, počevši sa prvim. Duhovni život, poput cveta, zahteva pažnju i produženo vreme negovanja; neophodni su upornost i neprekidan rad na sebi. Međutim, kako razviti u sebi upornost ako nje nema? Ako budemo izučavali živote svetih podvižnika, videćemo tri uslova od koji je pre svega zavisila neprekidnost i upornost njihovih duhovnih trudova. Kao prvo, jedinstvo cilja. Celokupan njihov život je bio prožet jednim ciljem – stremljenjem ka Bogu i spasenjem duše. Kao drugo, potpuno odricanje od sebe i predavanje svog života volji Božijoj. Kao treće, ogromno trpljenje koje se rađa iz prethodna dva uslova. Jedinstvo cilja predstavlja rezultat jedinstva centra života. Kada je čovek potpuno proniknut ljubavlju prema Bogu, kada je svaka sitnica njegovog života povezana sa mišlju o Bogu, kada oko sebe neprestano oseća prisustvo Boga, nevidljivog, svudaprisutnog, onda, prirodno, Bog predstavlja centar svih njegovih stremljenja i svaki postupak je određen željom da se ugodi Bogu i strahom da se ne naruše Njegove zapovesti. U savršenom, potpuno ostvarenom vidu ovo jedinstvo centra i cilja mi nalazimo, naravno, u Gospodu Isusu Hristu, tom najvišem idealu moralnog karaktera. Ceo Njegov život i delatnost su proniknuti mišlju o Bogu Ocu i jedinstvenim ciljem – spasiti čoveka koji propada… Tek kada se u duši čoveka formira jedinstveni centar i jedinstveni cilj, samo tada usmerenje njegove delatnosti postaje postojano i samo onda on može da dostigne velike uspehe. Ovo je zakon volje ne samo u oblasti religioznog života, već i u svakoj drugoj. Sva velika dostignuća ljudskog uma i stvaralaštva su bila dostignuta na ovaj način. Kada su Njutna, najgenijalnijeg astronoma sveta svih vremena i naroda koji je otkrio zakon gravitacije i koji je objasnio sistem ravnoteže nebeskih tela, pitali na koji način je došao do ovog otkrića, on je odgovorio: ‘Neprekidno sam razmišljao o tome!’… Ako u oblasti čisto svetovnoj, usredsređenost volje u jednom centru daje takve rezultate, u duhovno-religioznoj oblasti su ovi rezultati jasno poražavajući jer slaboj ljudskoj volji ovde pomaže još svemoguća blagodat Božija i pri njenom dejstvu se čovek savršeno preporađa, obnavlja, ili kako govori apostol Pavle, postaje nova tvar u Hristu. Svaki svetitelj je prošao kroz ovaj proces unutrašnje borbe sa sobom i pobeda je u svakom slučaju bila dostignuta upornošću, ustremljenošću ka jednom cilju – jedinstvu sa Bogom“[1].
Ako želite da se dublje upoznate sa svojom verom, sa Svetim Pismom, priključite se biblijskim besedama.
[1] https://azbyka.ru/otechnik/Vasilij_Kineshemskij/besedy-na-evangelie-ot-marka/2
KOMENTARI