Predlažem vašoj pažnji kratki odlomak iz Žitija sveštenomučenika Jevsevija samosatskog u kome može da pročitate o odnosu pravoslavnog naroda prema episkopima koji se nisu držali pravoslavne vere. Neki bi to nazvali revnošću ne po razumu, zilotizmom, itd. Opet, potpuno drugačije od današnjih kvazi-revnitelja za veru koji jedva čekaju da pljuju, vređaju i nazivaju pogrdnim imenima čak ne jeretike, već pravoslavne episkope?! Pročitajte o savršenoj meri, sa poštovanjem prema činu episkopa, ali nepokolebivo u svojoj veri. Ovo je prvi u seriji tekstova posvećenih stereotipima o hrišćanskom odnosu prema veri.
„U grad pak Samosat na mesto svetog Jevsevija bi poslan od arijanaca neki episkop Evnomije, arijanac. Kada Evnomije ulažaše u grad, niko mu od žitelja ne ukaza dolično episkopu poštovanje, jer mu ni jedan čovek ne iziđe u susret: ni bogat, ni siromah, ni zanatlija, ni zemljodelac, ni muž, ni žena, ni star, ni mlad, pa čak ni dete. Jer sav grad beše pravoslavan, i nije hteo da ukazuje poštovanje zlovernom episkopu, niti da uzme blagoslov od njega, niti da ga vidi. Evnomije onda uđe u episkopiju, i carskom vlašću zauze sabornu crkvu i stade služiti u njoj. No narod prestade ići u tu crkvu, jer ne ljubljaše jeretika koji u njoj arhijerejstvovaše. I niko ne dođe k Evnomiju ni u crkvu ni u arhijerejski dom, te stoga on beše u episkopiji stalno sam samcit sa svojima, koje beše doveo sa sobom. O njemu se priča da je, iako jeretik po veri, bio dobar po naravi, krotak, tih, smiren i prema svima ljubazan. O dobrodušnosti njegovoj kazuje se sledeće. Jednom on uđe u zajedničko kupatilo da se kupa, i sluge zatvoriše za njim vrata, da ne bi drugi ušli tamo gde se episkop kupa. Evnomije, doznavši da mnogi stoje pred vratima i žele da se kupaju, naredi slugama da otvore vrata i puste unutra sve koji žele da se kupaju zajedno s njim. Onda mnogi uđoše, ali, ugledavši episkopa gde sedi u toplom kupatilu, ostadoše stojeći, ukazujući mu na taj način poštovanje. Episkop im predlagaše da uđe ko želi u isto kupatilo, ali se oni ne usuđivahu. Tada Evnomije razumede da oni iz poštovanja prema njemu stoje i neće da se kupaju. To ga ožalosti, i on izađe iz vode i brzo se udalji iz kupatila, ne želeći da mu ukazuju poštovanje. Ljudi pak koji ostadoše u kupatilu, odmah ispustiše iz bazena vodu, kao oskvrnjenu jeretikovim kupanjem, pa dobro opraše bazen, jer im se gadilo što se jeretik kupao u njemu. Zatim zagrejaše novu vodu i spremiše sebi kupatilo. Doznavši za to, i uvidevši da ni na koji način ne može privući k sebi narod samosatski, Evnomije ostavi episkopiju i otputova iz grada. Po Evnomijevom odlasku arijanci od svoga zloverja poslaše opet u Samosat episkopa Lukija, otvorenog vuka i neprijatelja Hristovih ovaca. Građani Samosata ne ukazaše nikakve počasti ni ovome episkopu jeretiku, kao što ne ukazaše ni njegovom prethodniku, te i on življaše u episkopiji samo sa svojima, pošto niko od pravoslavnih ne odlažaše k njemu. A ovce Hristove, ma da behu bez svoga pastira (svetog Jevsevija), ipak dobro pamćahu njegovo učenje i besprekorno čuvahu svetu veru. Koliko se pravoslavni gnušahu tog jeretičkog episkopa, vidi se iz sledećeg događaja. Jednom se, po svome dečjem običaju, vrlo mnogo dece igrahu lopte na ulici, dobacujući jedan drugome loptu. Dogodi se da u to vreme prolažaše tuda episkop Lukije. Lopta slučajno pade pod konje i kola episkopova. Videći to, deca silno zagrajaše: „Lopta se oskvrnavi jeresju!… lopta se oskvrnavi jeresju!…“ Čuvši to, episkop ostavi jednog svog slugu da vidi šta to rade deca i zbog čega toliko viču. Deca naložiše vatru, pa stadoše kroz plamen bacati loptu tamo i ovamo, da bi je očistili od jeretištva. Tako, ne samo zreli ljudi nego i mala deca gnušahu se jeretičkog episkopa, koji beše kao „mrzost opustošenja“ na mestu svetom“.[1]
Priključite se našem Viber kanalu!
Ako želite da se dublje upoznate sa svojom verom, sa Svetim Pismom, priključite se biblijskim besedama.
[1] https://svetosavlje.org/zitija-svetih-7/23/
KOMENTARI