Mučenik naših dana, o. Danil Sisojev tumači stihove u kojima apostol Pavle opisuje sve ono kroz što su apostoli prolazili i šta su doživljavali u sebi. Sigurno je da hrišćani i danas, u teškim životnim okolnostima, mogu da pronađu utehu u ovim rečima. Evo kako o. Danil objašnjava ove stihove.
*
„Svačim smo ugnjetavani, ali ne potišteni; zbunjivani. ali ne očajni; Progonjeni, ali nismo ostavljeni; oboreni, ali ne pogubljeni.“ (2. Kor. 4:8-9)
„Svačim smo ugnjetavani, ali ne potišteni“; Nas ugnjetavaju u svemu, ali pritom ni na koji način ne mogu da nas zaustave. Spolja su apostole svim silama sprečavali da propovedaju. Apostol Pavle bi počeo da propoveda, jedan, dva, tri dana – dolazili su Judeji, pravili skandale. I ne samo to, trudili se da ga kamenuju, da ga ubiju. Apostol ne ostaje na jednom mestu, ide dalje, dolazi u sledeći grad i tamo propoveda. Nas svi pritiskaju, ali nismo potišteni. Mi smo čuvani. Zbunjeni, ali ne upadamo u očajanje.
„Zbunjivani ali ne očajni“. Radi se o unutrašnjoj težini srca. Nas izdaju čak i naša braća. Zato apostol govori da je jedna od najvećih nesreća koje je imao – žalosti koje su mu nanosila lažna braća. Ali nije bio potišten. U kom smislu? Pavle govori: pa, šta da se radi? Ustao sam, idem dalje. Izdao je bliski čovek, pa šta sada da radim? Hrista je izdao Juda, jedan od Dvanaestorice, svi su se razbežali, Petar se odrekao. I šta onda? Zato nas žaloste, ranjavaju dušu, ranjavaju srce, ali to nas ne zaustavlja. Mi nismo neosetljivi na žalosti, radi se o tome da pri svemu tome Bog šalje takvu slobodu našem srcu da nas ništa ne guši. To jest, bez obzira na to što su nas toliko puta izdali, mi tog istog dana idemo dalje da propovedamo. Apostola je bolelo, ali on nosi reč Božiju dalje. Zato što se unutar njega nalazi nezamisliva sila, ona je poput unutrašnjeg kotla koji kipi, to je sila Svetog Duha koja se izliva i izliva, čovek nije u stanju da je zadrži. Bez obzira na to što mu je bolno, on ima snage da dalje nosi reč Božiju. To je neshvatljiva unutrašnja duhovna moć koja deluje u apostolima.
„Progonjeni, ali nismo ostavljeni“. To jest, nas gone, ali se mi ne zaustavljamo. Nas ne ostavlja Bog. I pritom što nas ljudi gone i progone, ima i takvih koji ostaju sa nama. Kako stati na stranu onih koje samo što su pretukli ili čak i ubili? A ipak ostaju. Nije slučajno bilo rečeno da kada na areni Koloseuma ubiju jednog hrišćanina, sa tribina silaze dvoje novoobraćenih u hrišćanstvo.
„Oboreni, ali ne pogubljeni“. Dešava se da neprijatelj slavi pobedu, ali se ispostavlja da smo živi. Primer za ovo je bio sam Pavle. Kada su ga u Listri kamenovali, on nije umro. Gospod ga je iscelio. Pavle je ustao i krenuo dalje da propoveda. Sveti Teofan Zatvornik piše: „Zamislite posudu u koju bukvalno puvaju iz puške, a ona ostaje cela.“
https://ekzeget.ru/bible/2oe-poslanie-k-korinfanam-ap-pavla/glava-4/stih-8/
https://ekzeget.ru/bible/2oe-poslanie-k-korinfanam-ap-pavla/glava-4/stih-9/
KOMENTARI