Многима од нас је умро неко од најближих. Довољно је тешко када је наша вољена особа успела да се покаје, исповеди и причести пред смрт. А шта рећи ако је неко умро као грешник, ако је својим животом вређао жртву Господа Исуса? Како размишљати и у чему налазити утеху? Ево сјајног одговора светог Златоуста који заиста пружа утеху у туговању.
„Ми плачемо због оних који одлазе на пут и одвајају се од нас; али не плачемо као они који очајавају. Тако и ти плачи. Као да пратиш онога који је отишао у другу земљу. Ово говорим не да вам поставим за закон, већ по снисхођењу. Јер ако је умрли био грешник и много вређао Бога, у таквом случају треба плакати. Или боље – не плакати само зато што одавде за њега нема никакве користи, али и чинити оно што може да му принесе неко олакшање – милостињу и добра дела. А између осталог и у том случају се треба радовати, јер му је одузета могућност да греши. Ако је у питању праведник – онда се још више треба радовати јер је сада безбедан и већ се избавио од неизвесне будућности. Ако је младић, треба се радовати зато што се брзо ослободио од зала која нас окружују. Ако је старац – зато што је отишао, наситивши се потпуно оним што се сматра пожељним.“[1]
Ако желите да се дубље упознате са својом вером, са Светим Писмом, прикључите се библијским беседама.
[1] https://azbyka.ru/otechnik/Ioann_Zlatoust/besedy-na-evangelie-ot-ioanna/62
КОМЕНТАРИ