Мт. 4:12-17
12. А када чу Исус да је Јован предан, отиде у Галилеју.
13. И оставивши Назарет, дође и настани се у Капернауму приморскоме, у крајевима Завулоновим и Нефталимовим,
14. Да се испуни што је рекао пророк Исаија говорећи:
15. Земља Завулонова и земља Нефталимова, на путу к мору с оне стране Јордана, Галилеја незнабожачка;
16. Народ који седи у тами виде светлост велику, и онима који седе у области и сени смрти, светлост засија.
17. Од тада поче Исус проповедати и говорити: Покајте се, јер се приближило Царство небеско.
„Тамом овде пророк назива не обичну таму, већ заблуду и безбожност, због чега је и додао: „Народ који седи у тами виде светлост велику, и онима који седе у области и сени смрти, светлост засија“. А да би било очигледно да се овде не говори о обичној тами и светлости, говорећи о светлости, пророк је назива не просто светлошћу, већ светлошћу великом, која се на другом месту назива „светлошћу истинитом“ (Јн. 1:9), док говорећи о тами, назива је „сенком смрти“. Желећи тиме да покаже да становници ове земље нису сами тражили и пронашли ову светлост, већ да им је Бог јавио то свише, јеванђелиста говори: „светлост засија“, то јест, сама светлост је засијала и осветлила их, а не да су они сами напред пришли ка светлости. Заправо род људски се у време пред долазак Христов налазио у најжалоснијем стању; људи више нису ходали, већ су седели у тами; то значи да се они чак нису ни надали ослобођењу од таме. Они чак нису ни знали где да иду и обузети тамом су седели, већ оставши без снаге да стоје“. Свети Јован Златоуст
КОМЕНТАРИ