U ovoj epizodi govorimo o tome kako poverovati u Boga? Da li je vera u Boga posledica vaspitanja, neko bi rekao kompleksa ili neuroza? Ili je ipak u pitanju nešto drugo? Kakve savete nam daje sveti Siluan Svetogorac? Koji su to praktični koraci da steknemo čvrstu veru u Tvorca i Iskupitelja?
Naš potkast počinjemo sa temom koja svima zvuči poznato, kao da je svima jasno, ali ipak nije… dakle, kako poverovati u Boga?
Kako to da neko veruje u Boga, a neko ne? Da li su u pitanju samo vaspitanje, neki kompleksi kako vole da kažu ateisti, uticaj okruženja, ili postoji ipak i nešto drugo?
Na početku odmah treba reći, da je vera dar od Boga. Ljudi ne veruju tek tako, vera je, prema Svetom Pismu, dar Božiji, dar koji je neophodan da bi se čovek spasio, ili drugačije rečeno, da bi mogao i ovde i u večnosti da bude zajedno sa Bogom i živi sa Njim u Carstvu nebeskom.
Da bi ljudsko srce poverovalo, potrebna je priprema. Bog obično priprema ljudsko srce kroz neke životne događaje. Bog vidi kako je ljudsko srce raspoloženo i u skladu sa tim, neko oseti potrebu za verom nakon radosnih događaja u svom životu, neko nakon gubitka bliske osobe; druga osoba počinje da razmišlja o smislu života, jer oseća nezadovoljstvo svojom svakodnevicom, a postoje i slučajevi kada čovek toliko ogrezne u porocima da ga težina i mrak koji oseća u duši pokreću da sebi nađe put iz svega toga… Tako počinje traganje za dubljim smislom.
Kada se ljudi nađu na ovoj duhovnoj raskrsnici, do čoveka je da napravi izbor – da li želi da veruje u Boga ili ne; da li će krenuti novim, za njega nepoznatim putem ili će ostati u starom i dobro poznatom načinu života iako i vidi da mu tako nije dobro. Nije lako, kada u nama postoji sumnja, strah, uznemirenost, kada nije jasno kako dalje. Ipak ovde niko drugi ne može da uradi nešto umesto nas, izbor je do nas samih. Bog ne želi da prisiljava i guši našu slobodnu volju.
Dakle, kako steći veru? Kako da steknemo taj dar Božiji koji je Bog spreman da daruje svakome ko to iskreno želi? Evo nekih praktičnih saveta.
Svetitelj Siluan Svetogorac koji je živeo u prošlom veku, kada su neverovanje, materijalizam i ateizam veoma napredovali na planeti, dao je odličan savet. On je akcenat stavljao na ljudskoj iskrenosti, na iskrenom obraćanju Bogu kao Nekome ko ti je blizak, od Koga ti je pomoć potrebna:
„Onome koji ne veruje savetujem da kaže: „Gospode, ako te ima, prosveti me, i služiću Ti svim srcem i svom dušom“. Za tu smirenu misao i spremnost da služiš Bogu, Gospod će te neizostavno prosvetiti. … Tvoja duša će osetiti Gospoda, kada te bude prosvetio. Osetiće ona da joj je Gospod sve oprostio i da je voli. Ovo ćeš kroz iskustvo saznati, a blagodat Svetoga Duha svedočiće u duši o spasenju. Tada ćeš zaželeti da dovikneš celome svetu: „Kako nas mnogo voli Gospod“.
Ovde je ključno ono što govori svetitelj – da kada nam se Gospod otkrije, treba da budemo spremni da Bogu i služimo. Jer, nije dovoljno da znamo da Bog postoji, potrebno je da budemo sa Njim. Ne radi se samo o intelektualnim znanjima, potrebno je da steknemo iskustvo Božije blizine. Ova blizina se stiče kroz podvig, kroz borbu sa svojim strastima. Evo kako je pisao starac Jovan Valaamski, čija Pisma o duhovnom životu preporučujem od sveg srca:
„Evo mog saveta kako naći Boga: počnite da živite po Jevanđelju. Gospod je rekao: Blaženi čisti srcem, jer će Boga videti. Postepeno čistite svoje srce od strasti. Koliko se srce očišćuje od strasti, toliko se Bog poznaje i carstvo Božije se rađa u vama. Eto, tada će sva pitanja nestati“.
Jedan savremeni sveštenik, o.Konstantin Parhomenko, pruža detaljnije objašnjenje ovih reči i daje odličan savet za ljude koji se kolebaju, koji su maloverni:
„Kada čovek govori da u njemu nema vere, da želi da poveruje, veoma pomaže sledeće. Ja im govorim: dolazite dva-tri meseca u hram. Svake nedelje.
Ne treba se pričešćivati, ne treba se ispovedati. Prosto dođite, stanite u hramu i trudite se da se molite zajedno sa ostalim ljudima. Govorite Bogu: „Da budem iskren, ne znam da li Ti Gospode postojiš, ali Te molim, otkrij mi, daruj mi da Te osetim“.
Dalje – svakog dana, ujutro i uveče se molite, makar pet do deset minuta. Čitajte molitve, nešto iz jutarnjeg ili večernjeg pravila iz pravoslavnog molitvenika, svakodnevnih molitvi, delove akatista. Obavezno se pomolite i svojim rečima.
Sledeći savet: svakog dana čitajte po dve glave iz Novog Zaveta. Najbolje ujutru, a onda tokom dana razmišljajte o onome što ste pročitali (makar na putu ka poslu).
Trudite se da ova dva meseca živite hrišćanski: činite dobra dela, nemojte obmanjivati nikoga, pošteno radite svoj posao, trudite se na odnosima u svojoj porodici.
Iskustvo pokazuje da je najčešće sve ovo dovoljno da čovek oseti Boga. Nevidljivog, ali brižnog, Boga Koji ga blagosilja i podržava. Gospod vidi čovekov trud i otkriva mu se.
„Ištite, i daće vam se; tražite, i naći ćete; kucajte, i otvoriće vam se. Jer svaki koji ište, prima; i koji traži, nalazi; i koji kuca, otvoriće mu se.“ (Mt. 7:7-8)
Ova epizoda je predstavila praktične savete – kako poverovati u Boga. U nekoj od narednih epizoda ćemo govoriti o tome kako sačuvati veru.
Svako dobro od Gospoda svima.
KOMENTARI