Lk. 10:25-37
25. I gle, zakonik neki ustade i kušajući ga reče: Učitelju, šta mi treba činiti da nasledim život vječni?
26. A on mu reče: Šta je napisano u Zakonu? Kako čitaš?
27. A on odgovarajući reče: Ljubi Gospoda Boga svojega svim srcem svojim, i svom dušom svojom, i svom snagom svojom, i svim umom svojim; i bližnjega svoga kao samoga sebe.
28. A on mu reče: Pravo si odgovorio; to čini i živećeš.
29. A on, želeći sebe da opravda, reče Isusu: A ko je bližnji moj?
30. A Isus odgovarajući reče: Čovek neki silažaše iz Jerusalima u Jerihon, i zapade među razbojnike, i ovi ga svukoše i rane mu zadadoše, pa odoše, a njega polumrtva ostaviše.
31. Slučajno pak silažaše onim putem neki sveštenik i videvši ga, prođe.
32. A tako i levit, kad je bio na onom mjestu, pristupivši, pogleda ga i prođe.
33. A Samarjanin neki putujući dođe do njega, pa kad ga vide sažali mu se;
34. I pristupivši zavi mu rane i zali uljem i vinom; i posadivši ga na svoje kljuse, dovede ga u gostionicu, i postara se oko njega.
35. I sutradan polazeći izvadi dva dinara te dade gostioničaru, i reče mu: Pobrini se za njega, a što više potrošiš ja ću ti platiti kad se vratim.
36. Šta misliš, dakle, koji je od one trojice bio bližnji onome što bješe zapao među razbojnike?
37. A on reče: Onaj koji mu milost učini. A Isus mu reče: Idi, pa i ti čini tako.
„Ko je taj čovek koji silažaše iz Jerusalima u Jerihon? To je Adam i sav rod ljudski što je proizašao od Adama. Jerusalim označava nebesko obitalište prvostepenog čoveka u rajskoj moći i krasoti, u blizini Boga i svetih angela Božjih; Jerihon – zemnu dolinu plača i smrti. Razbojnici su zli dusi, bezbrojne sluge Satane, koji je i naveo Adama na greh neposlušnosti prema Bogu. Kao najveći pakosnici roda ljudskog zli dusi napadaju na ljude, svlače sa njihove duše božansku odeždu straha, vere i blagočešća; ranjavaju dušu gresima i porocima, i onda se privremeno udaljuju, dok duša kraj druma života u očajanju leži ne mogući da krene ni napred ni nazad. Sveštenik i Levit označavaju Stari zavet, i to: sveštenik označava Mojsejev zakon a Levit proroke. Izbijenom i ranjavom čovečanstvu Bog je poslao dva lekara sa izvesnim lekovima, jedno je bio zakon a drugo proroci. No ni jedan ni drugi lekar nisu se usudili lečiti glavne i najdublje rane bolesnika, nanete mu samim đavolima, nego su se zaustavljali samo pred manjim mukama, nanetim čoveku od čoveka. Zato se i kaže, da i jedan i drugi videvši ovoga teško ranjenog bolesnika mimoiđoše. Mojsejev zakon samo je video čovečanstvo kao teškog bolesnika, no videvši mimoiđe. Proroci su ne samo videli nego su i pristupili bolesniku, pa tek onda mimoišli. Petoknjižje Mojsejevo je opisalo bolest čovečanstva i utvrdilo je, da toj bolesti na zemlji nema leka, nego da je pravi lek u Boga na nebesima. Proroci su prišli bliže poluživoj i izdišućoj duši čovečanstva, takođe utvrdili još pogoršanu bolest i utešili bolesnika rekavši mu: mi nemamo leka, no evo, ide za nama Mesija, nebeski Lekar. I oni su mimoišli. Tada je naišao i pravi Lekar.“ Sveti Nikolaj Ohridski
KOMENTARI