Богу је угодан баш свако, само да је „добар човек“?

Прочитајте одговор на једну врло раширену заблуду данас – заблуду која говори да уопште није важно да ли верујеш у Бога или не, да ли испуњаваш Његове заповести или не, да ли си члан Христове Цркве? Јер, у Светом Писму пише да је у сваком народу мио Богу човек који Га се боји, зар не? Ево одговора на ову тврдњу од стране светог Јосифа Волоцког.

„Ако је ‘у сваком народу мио Богу онај који га се боји‘ (Дела ап. 10:35), зашто Петар није оставио Корнилија и његове ближње да пребивају у њиховој претходној вери, иако су се они бојали Бога и чинили добра дела више од свих – већ им је заповедио да се крсте у Христово име? Ако би у сваком народу онај ко се боји Бога и поступа по правди Његовој био угодан Њему, зашто је Господ наш Исус Христос рекао Својим светим ученицима: ‘Идите, дакле, и научите све народе крстећи их у име Оца и Сина и Светог Духа, учећи их да држе све што сам вам заповједио‘? (Мт. 28:19-20) И још је рекао Господ: ‘Који повјерује и крсти се биће спасен, а који не вјерује биће осуђен.‘ (Мк. 16:16)
Велики апостол Петар је рекао ‘у сваком народу мио Богу онај који га се боји и твори правду‘ за праведнике који су живели пре Христовог Оваплоћења, пре Његовог Распећа и Васкрсења, за људе који су се у јеврејском и другим народима бојали Бога и поступали по правди, који се нису поклањали идолима већ истинитом Богу, као Корнилије и њему слични. Међутим, након Оваплоћења Христовог, Његовог Распећа и Васкрсења ‘нема другога Имена под небом данога људима којим бисмо се могли спасти‘ (Дела ап. 4:12). Господ у Светом Јеванђељу говори да онај ко се не роди од воде и Духа у име Оца и Сина и Светога Духа не може да се спаси, чак и ако буде праведнији од свих људи. То је посведочио и апостол Петар, крстивши праведног Корнилија о коме је Бог јавио апостолу… Сада су људи Богу угодни због њиховог Крштења и стремљења ка добрим делима. Пре оваплоћења Христовог, Богу су били угодни праведници због страха Божијег и њиховог праведног живота… Очигледно је да је апостол ове речи рекао за праведнике који су живели пре Христовог Оваплоћења, за оне који су се бојали Бога и поступали по правди, који се нису поклањали идолима. За њих је и апостол Павле рекао: ‘Јер кад незнабошци немајући закона чине од природе што је по закону… Они доказују да је у срцима њиховим написано оно што је по закону.‘ (Рим. 2:14-15)“[1]