Među pravoslavnim hrišćanima ima ljudi, posebno na internetu, koji zamišljaju da je njihova uloga da izobličavaju za grehe sve oko sebe, posebno sveštenike i episkope Crkve. Oni ovo svoje delovanje iskreno smatraju za podvig očuvanja vere, za duhovnu borbu koja je ugodna Bogu? Da li je zaista i tako? Evo šta govore svetitelji Pajsije Svetogorac i Arsenije Paroski.
Sveti Pajsije Svetogorac: „Jednom prilikom u autobusu, neka žena govorila je protiv sveštenika. Pustio sam je da kaže sve što ima, a kada je završila rekoh joj: ‘Mi od sveštenika zahtevamo mnogo toga, ali Bog njih nije sa padobranima spustio sa Neba. Oni su ljudi i imaju ljudske slabosti. A možeš li ti meni sada nešto da kažeš? Kakvo dete može da rodi jedna majka našminkana kao ti, sa noktima kao u jastreba; kako će da ga vaspitava? A ako to dete još postane sveštneik ili kaluđer, kakav će to sveštenik ili kaluđer da bude?’ Sećam se, nekom drugom prilikom putovao sam autobusom iz Atine za Janjinu. Tu je bio i čovek koji sve vreme nije prestajao da govori protiv jednog mitropolita koji je nešto pogrešio. Rekao sam mu dve-tri reči, a potom sam se samo molio. On je nastavio. Kada smo stigli u Janjinu i izašli iz autobusa, poveo sam ga u stranu i rekao mu: ‘Znaš li ti ko sam ja?’ Odgovorio mi je: ‘Ne.’ ‘Kako onda možeš da pričaš takve stvari? Možda sam ja baš mnogo gori od onoga koga ti ružiš, a možda sam i neki svetitelj. A ti preda mnom govoriš takve stvari, za koje ne mogu da pojmim da ih čak i mirjani čine. Gledaj da se ispraviš, jer će te Bog silno ošamariti, razume se – za tvoje dobro‘. Pogledam ga nešto kasnije… vidim – sav se trese. Ali i drugi ljudi su to shvatili, kako sam već primetio po gužvu koja se oko toga stvorila“.[1]
Iz Žitija svetog Arsenija Paroskog:
„Čuveni atinski propovednik Makrakis Apostolos, dođe jednom na ostrvo Paros i ostade nekoliko dana u man. Longovardi. Po savetu bratije ode u man. Preobraženja da se ispovedi kod Starca. Ali na mesto da ispoveda svoje grehe, sa smirenjem i skrušenošću srca, on poče da priča naširoko o svojim podvizima: kako izobličuje u propovedi one koji greše, osobito arhijereje i jereje, predstavnike vlasti, i sa smelošću iznosi na javnost njihove prestupe. Starac Arsenije mu reče smireno i blago: „Poslušaj me, čedo. Treba da znaš da na ispovesti ljudi ispovedaju svoje grehe a ne svoje vrline i podvige. To što propovedaš slovo Božje, dobro radiš i ugodno je Bogu, ali pazi da propovedaš sa smirenjem a ne sa gordošću. To što kritikuješ i iznosiš u javnost grehe drugih, osobito sveštenih lica, ne samo da nije od koristi nego je od štete, kako tebi tako i tvojim slušaocima. Zato pazi na sebe, i ako hoćeš da se okoristiš i da drugima budeš od duhovne koristi, obrati pažnju i na svoje grehe, ne samo na grehe drugih. Gospod nam je zapovedio da ne sudimo, da ne bismo bili osuđeni. Takođe i apostol Pavle poručuje: „Ko si ti da sudiš tuđemu sluzi?“ Moli se sa smirenošću, a uz molitveno pravilo pridodaj i poneko kolenopreklonjenje“. Makrakis, međutim, ne samo što ne primi njegove savete i ovo lako pravilo koje mu dade prepodobni, nego još i odgovori sa ironijom i prezirom: „Metanije su za kaluđere. Moj posao je mnogo viši i uzvišeniji: da propovedam slovo Božje i da izobličavam one koji greše“. Njegov odgovor duboko ožalosti o. Arsenija, zbog gordosti i prezrenja koje pokaza za vreme svete Tajne ispovesti, pa mu reče: „Trebalo je, čoveče, da se smiriš i da poslušaš, da te ne bi smirio Bog koji se protivi gordima, a smirenima daje blagodat. Znaj da koleno koje se ne priklanja (pred Bogom), biće slomljeno i satrveno“. Makrakis ni ovim rečima Starca ne pokloni mnogo pažnje. No odlazeći iz manastira, na malom odstojanju od njega, pade s mazge i povredi nogu, kao što o. Arsenije prozre. Međutim, ni to ga ne urazumi i ne pobudi na smirenje. U svojoj samouverenosti, on ne htede ni lekara da traži, te mu na kraju cela noga bi odsečena zbog gangrene. Kada je pak odlazio iz manastira, starac Arsenije reče onima koji su bili sa njim: „Da znate, ovaj čovek strada od demonske gordosti, pašće u zablude i biti uzročnik razdora i štete po Crkvu“. To se zaista docnije i obistini, tako da Makrakis bi čak i osuđen od Crkve.“[2]
[1] Starac Pajsije Svetogorac, Duhovno buđenje, tom 2. str. 58-59 Vranje, 2009.
[2] https://svetosavlje.org/zitija-svetih-9/19/
Ako želite da se dublje upoznate sa svojom verom, sa Svetim Pismom, priključite se biblijskim besedama.
Ovo je odličan odgovor za sve one što na žalost stalno kritikuju naše episkope i sveštenstvo SPC sa sajta Borba za veru.