Многи од нас заборављају да читање Јеванђеља не представља само побожни обичај, „порез“ који свакодневно (или што је чешће, на сваких неколико дана) морамо да платимо Богу. Не, Светитељи нас непрестано поучавају да је у питању суштински важан подвиг за нашу душу, да се речима Светог Писма наша душа невидљиво храни и руководи ка Господу Исусу Христу. Свети Тихон Задонски о овоме пише следеће:
„Свим хришћанима који желе да имају живу и истинску веру, да је очувају до краја и тако се спасу, неопходно је пажљиво читање или слушање Светог Писма. Као што је човеку који иде путем или који ради нешто неопходна светлост, тако је и људима који иду ка вечном животу и подвизавају се у вери и побожности неопходан светилник речи Божије, да не упадну у заблуду и не залутају на пут безбожних. И као што се тело сваки дан укрепљује храном, да не малакше и онемоћавши, погине; тако је неопходно свакодневно снажити душу духовном храном речи Божије, да душа исцрпљујући се од глади не би ослабила и погинула. Човек је слеп… потребно му је просвећење; слаб је, зато му је снага неопходна; лењив је и склон чамотињи, зато му је потребан подстрек и утеха. Све ово он добија из речи Божије. Из овога следи да су у заблуди они хришћани који се удаљују од овог божанског правила и тумарају попут слепих или оних који се налазе у тами. На крају крајева, ако буду остали у тами,
упашће у јаму пропасти“[1].
[1] https://ekzeget.ru/bible/evangelie-ot-matfea/glava-13/stih-4/
КОМЕНТАРИ