Jn. 4:5-42
5. Tako dođe u grad samarijski zvani Sihar, blizu sela koje dade Jakov Josifu, sinu svojemu.
6. A onde bijaše izvor Jakovljev. Isus pak umoran od puta sjeđaše tako na izvoru; bješe oko šestoga časa.
7. Dođe žena iz Samarije da zahvati vode. Reče joj Isus: Daj mi da pijem.
8. Jer učenici njegovi bijahu otišli u grad da kupe hrane.
9. Reče mu žena Samarjanka: Kako ti, koji si Judejac, tražiš od mene žene Samarjanke da piješ? Jer se Judejci ne druže sa Samarjanima.
10. Odgovori Isus i reče joj: Kad bi ti znala dar Božiji, i ko je taj koji ti govori: daj mi da pijem, ti bi tražila od njega i dao bi ti vodu živu.
11. Reče mu žena: Gospode, ni vedra nemaš, a studenac je dubok; odakle ti onda voda živa?
12. Eda li si ti veći od oca našega Jakova, koji nam dade ovaj studenac, i on iz njega pijaše i sinovi njegovi i stoka njegova?
13. Odgovori Isus i reče joj: Svaki koji pije od ove vode opet će ožednjeti;
14. A koji pije od vode koju ću mu ja dati neće ožednjeti doveka, nego voda koju ću mu dati postaće u njemu izvor vode koja teče u život večni.
15. Reče mu žena: Gospode, daj mi tu vodu da ne žednim i ne dolazim ovamo da zahvatam.
16. Reče joj Isus: Idi, zovi muža svojega, i dođi ovamo.
17. Odgovori žena i reče: Nemam muža. Reče joj Isus: Dobro kaza: nemam muža;
18. Jer si pet muževa imala, i sada koga imaš nije ti muž; to si pravo kazala.
19. Reče mu žena: Gospode, vidim da si ti prorok.
20. Oci naši klanjahu se Bogu na gori ovoj, a vi kažete da je u Jerusalimu mesto gde se treba klanjati.
21. Reče joj Isus: Ženo, veruj mi da dolazi čas kada se nećete klanjati Ocu ni na gori ovoj ni u Jerusalimu.
22. Vi se klanjate onome što ne znate; a mi se klanjamo onome što znamo; jer je spasenje od Judejaca.
23. Ali dolazi čas, i već je tu, kada će se istinski bogomoljci klanjati Ocu u duhu i istini, jer Otac traži da takvi budu oni koji mu se klanjaju.
24. Bog je duh; i koji mu se klanjaju, u duhu i istini treba da se klanjaju.
25. Reče mu žena: Znam da dolazi Mesija zvani Hristos; kad on dođe, objaviće nam sve.
26. Reče joj Isus: Ja sam – koji govorim s tobom.
27. I utom dođoše učenici njegovi, i začudiše se što sa ženom razgovara, ali nijedan ne reče: šta tražiš, ili što govoriš sa njom?
28. A žena ostavi svoj krčag i otide u grad i reče ljudima:
29. Hodite da vidite čovjeka koji mi kaza sve što sam učinila. Da nije on Hristos?
30. Iziđoše, dakle, iz grada i pođoše njemu.
31. A u međuvremenu moljahu ga učenici njegovi govoreći: Ravi, jedi!
32. A on im reče: Ja imam jelo da jedem za koje vi ne znate.
33. Tada učenici govorahu među sobom: Da mu neko ne donese da jede?
34. Isus im reče: Jelo je moje da vršim volju Onoga koji me je poslao, i izvršim njegovo djelo.
35. Ne kažete li vi da su još četiri meseca pa će nastati žetva? Eto, velim vam: podignite oči svoje i vidite njive kako se već žute za žetvu.
36. I koji žanje prima platu, i sabira rod za život večni, da se raduje zajedno i koji sije i koji žanje.
37. Jer u tome je istinita reč, da je drugi koji sije, a drugi koji žanje.
38. Ja vas poslah da žanjete gde se vi niste trudili; drugi su se trudili, a vi ste u trud njihov ušli.
39. A iz grada onoga mnogi od Samarjana poverovaše u njega za reč žene koja je svjedočila: Kaza mi sve što učinih.
40. Kada, dakle, dođoše k njemu Samarjani, moljahu ga da ostane kod njih; i ostade onde dva dana.
41. I mnogo ih više vjerova za reč njegovu,
42. Te ženi govorahu: Sad ne verujemo više zbog tvoga kazivanja, jer sami smo čuli i znamo da je ovo zaista Spasitelj sveta, Hristos.“
„U vreme najveće dnevne žege, dakle, zamoreni Gospod prispeo je na to mesto. Beše umoran od puta radi našega spasenja, kao što je docnije na krstu bio krvav od rana i uzvijen od bolova opet radi našega spasenja. No zašto nije putovao noću, po hladovini? Noć Mu je služila za molitvu. Uostalom, ni svaka noć nije za putovanje. A da je ovom prilikom, recimo putovao noću, avaj, Jevanđelje bi bilo kraće za jedan jedinstveni događaj i za jedno izvanredno poučno i spasonosno otkrovenje. Putovao je danju, pešačeći, po strmeni i žezi, umoran i žedan jer je žurio, da svaki trenutak Svog zemnog vremena, i danju i noću, iskoristi za naše dobro, za naše spasenje. Dođe žena Samarjanka da zahvati vode. Reče joj Isus: daj mi da pijem. Naročito se naglašava, da je žena bila Samarjanka, pošto su Jevreji smatrali Samarjane za neznabošce. Daj mi da pijem, reče joj Gospod. On je bio umoran i žedan, iz čega je jasno, da je telo Njegovo bilo pravo telo čovečje, a ne prividno, kako su neki jeretici učili. Kao što je Njegovo telo prolevalo suze od žalosti za ljudima, i kao što je stradalo od bolova na Krstu, tako je osećalo i potrebu za hranom i pićem… Kako bi naučio nas strpljivom stradanju i podnošenju, da sam nije stradao i podnosio? I najzad, zar bi Njegova krajnja pobeda imala onaj blesak, koji i nas sve krepi i obasjava u mukama života, da On sam nije prošao sve te muke, i to u najvećoj meri? Reći će neko: zar On, koji je mogao umnožavati hleb, hoditi po vodi kao po suhu, nije mogao na ovome dugom putu jednom moćnom rečju – da, jednom pomišlju – otvoriti izvor vode u kamenu ili pesku, i utoliti Svoju žeđ? Zaista On je to mogao. Gle, to je učinio i Mojsej u pustinji; to su činili u Njegovo ime mnogi svetitelji kroz istoriju crkve Njegove; kako, dakle, da On to nije mogao? Ne; nego On to nije hteo. On nije učinio nijedno čudo radi Sebe, – da bi Sebe nahranio, napojio ili odenuo. Sva Njegova čuda bila su radi ljudi.“ Sveti Nikolaj Ohridski
KOMENTARI