„A Pilat se začudi da je već umro…“ (Mk.15:44) – Nedelja Mironosica, treća po Vaskrsu

Mk. 15:43 – 16:8

43. Dođe Josif, iz Arimateje, ugledan savetnik, koji i sam Carstvo Božije čekaše, i usudi se te uđe Pilatu i zaiska telo Isusovo.
44. A Pilat se začudi da je već umro; i dozvavši kapetana, zapita ga: Je li davno umro?
45. I doznavši od kapetana, dade telo Josifu.
46. I on kupivši platno i skinuvši ga, obavi platnom, i položi ga u grob koji beše isečen u kamenu, i navali kamen na vrata groba.
47. A Marija Magdalina i Marija Josijina gledahu gde ga polagahu.

16. glava.

1. I pošto prođe subota, Marija Magdalina i Marija Jakovljeva i Salomija kupiše mirise da dođu da ga pomažu.
2. I vrlo rano u prvi dan nedelje dođoše na grob oko izlaska sunca.
3. I govorahu među sobom: Ko će nam odvaliti kamen od vrata groba?
4. I pogledavši videše da kamen beše odvaljen; a beše vrlo veliki.
5. I ušavši u grob, videše mladića obučena u belu haljinu gde sedi s desne strane; i uplašiše se.
6. A on im reče: Ne plašite se. Isusa tražite Nazarećanina, raspetoga. Ustade, nije ovde; evo mesta gde ga položiše.
7. Nego idite i kažite učenicima njegovim i Petru, da će pred vama otići u Galileju; tamo ćete ga videti, kao što vam reče.
8. I izišavši pobegoše od groba, jer ih uhvati strah i trepet, i nikom ništa ne kazaše, jer se bojahu.“

„Pilat se zadivio zbog brze Isusove smrti; smatrao je za neophodno da pita i kapetana: „je li davno umro“? Raspeti na krstu su ostajali živi i do dva, tri dana. Gospod Isus je bio na Krstu malo više od tri sata. Znači da je umro brzo, neverovatno brzo. To je zaprepastilo Pilata, tim pre što nije mogao da zaboravi na misao koja ga je porazila, misao o Isusu kao Sinu Božijem. Ako je Isus tako brzo umro, mislio je Pilat, onda je u pitanju milost sviše koja je skratila stradanja Nevinog. Pilat je pitao: „Je li davno umro?“ (Mk. 15:44). Pitanje je očigledno tako postavljeno da bi se svedočenjem očevica uverio da tajna Pilatova misao o Isusu ima osnovu. Kapetan je potvrdio Josifove reči, Pilat je naredio da se Isusovo telo preda Josifu; njemu je bilo drago da to sada uradi, da bi koliko toliko umirio svoju savest koja ga je mučila zbog nepravednog suda. Isusova smrt je sada bila posvedočena u Pilatovom pretorijumu – samim tim, još istinitiji je postao i događaj Isusovog vaskrsenja“. Svetitelj Filaret Gumilevski