Када дођеш у православну књижару, очи се разбеже на све стране од обиља духовне литературе. Међу описима живота Светих Отаца и њихових дела, стоје и књиге савремених свештеника и монаха. Од којих духовних књига или од којих аутора, треба да почне своје читање човек који је већ неко време у Цркви, који је упознат са основама црквеног живота, нешто је читао или слушао од Светих Отаца али ипак, има само површна знања?
„По мом мишљењу, треба почети са читањем „Поука“ преподобног авве Доротеја. Ово моје убеђење засновано је на искуству двогодишњег предавања предмета „Светоотачка дела“ на православном универзитету светог Тихона.
Авва Доротеј је био један од најобразованијих људи свог времена. Имао је толико снажну тежњу према наукама, да се чак умивао водом да тако макар мало предахне од читања – толико дубоко се уносио у духовни свет, а такође и у свет у то време познатих наука. У његовим делима се виде „трагови“ широког погледа на свет. Свима је познат његов пример: што су ближе центру круга људи који стоје у њему, они су ближи једни другима (ово је пример из геометрије). И без обзира на дубоку древност (крај шестог века), он уме веома једноставно да објасни оно што се на почетку чинило тешким за разумевање. У његовим речима најсложенији предмети постају једноставни и јасни; на тај начин, он поставља снажан темељ за духовни развој сваког човека.
Друга његова црта је да о свему томе пише са осмехом, са јако префињеним, лаким хумором, невероватно јарким и живим језиком и са истинским хришћанским смирењем. За сваког човека у било којим околностима, овај светитељ даје најснажнију, једноставну и светлу слику хришћанског подвига. Са толиком лакоћом је, никога не осуђујући, писао колико му је било тешко у манастиру (према њему су тамо, да будемо отворени, били пакосни), а он тако спокојно, без икакве злобе пише о томе, може се рећи, чак са осмехом. И ето, својим маниром понашања он поставља човека у одговарајуће границе и стање, као да усмерава човека, пробија за њега духовну стазу… Једини савет је – авву Доротеја треба читати без журбе, полагано размишљати над прочитаним, мислити о томе. Тада ће његова књига бити темељ и ослонац целокупног човековог живота.
За следећег аутора након авве Доротеја, предложио бих светог Игњатија Брјанчанинова. И то његов први том – „Аскетске огледе“. Свети Игњатије је човек нама близак по времену. По образовању је био инжењер, а постао је делатник молитве и монашких подвига. Његова душа је туговала због свих нас православних хришћана, због наших савременика, туговала да не оду, не упадну у заблуду, духовну самообману, када човек мисли да је достигао неке висине, а његов ум се све даље и даље удаљава од подвига православног смирења и смиреног доживљаја самог себе. Његове поуке представљају својеврсно упутство како да се не погуби сопствена душа. Свети Игњатије је попут орла који лети врло високо, када читате његово огромно, моћно духовно искуство, то вас просто осваја. …
На ово бих додао и дела светог Теофана Затворника, књигу „Пут ка спасењу“ или у популарнијем издању: „Шта је духовни живот и како се за њега оспособити“. Она је написана у форми писама, врло једноставно и доступно. Мало ко зна да је свети Теофан био доктор богословља на Петроградској духовној академији. И оно што он пише у својој књизи „Пут спасења“ је непроцењиво! Његови описи су невероватни по снази, по изразу, по мисли коју је тешко наћи, посебно у савременој психологији – у делу када се описује младост. Боље просто не можеш да кажеш од онога како је он говорио о тешкоћама младићког узраста.
И на крају, желео бих да људи који се интересују духовним животом, осим „теоријских“ знања и дела – а ово говорим врло условно – прочитају и примере практичних испуњавања у „Житију светих“. Када читате „Житија светих“, ви учествујете у њиховим животима и сами – читање Житија представља практично погружавање у живот светих. Такво читање је врло снажан и добар пример: како су живели свети људи, како су се осећали, како су се усавршавали, како су усходили из подвига у подвиг и на крају – како су умирали. Све то је веома корисно“[1].
[1] https://azbyka.ru/otechnik/chto-chitat-khristianinu/s-chego-nachat-duhovnoe-chtenie/
КОМЕНТАРИ