U Starom Zavetu, u Drugoj knjizi Dnevnika (26:16-21) imamo prilike da čitamo o događaju sa judejskim carem Ozijom koji je kažnjen od Boga zato što se usudio da kadi u hramu što je bilo dozvoljeno samo starozavetnom sveštenstvu. Kažnjen je time što je postao gubav. Pročitajte kako se ovo dogodilo, opis samog događaja iz pera svetog Justina Ćelijskog.
„Početak proročke službe njegove pada u dane dara judejskog Ozije, kome prestonica beše Jerusalim, i cara izrailjskog Jerovoama, kome prestonica beše Samarija; ali ovo nije onaj Jerovoam što se odvoji od skiptra Judina i načini zlatne telce, nego drugi, kasnijih godina; uostalom i on, slično svome imenjaku i prethodniku, beše idolopoklonik i služaše zlatnim telcima. Sveti Amos i poče prorokovati u dane ovih careva, na dve godine pre strašnog zemljotresa u Palestini. . Po kazivanju starih pisaca, taj zemljotres bi na ovaj način: car judejski Ozija, prozvan Azarija, pogordivši se, drznu se ući u hramu u Svetinju nad svetinjama i na žrtveniku kadionom prineti tamjan po činu svešteničkom; a kad se sveštenici protivljahu tome, on im prećaše smrću, i u tom trenutku nastade strahovit zemljotres u Jerusalimu i u celoj Palestini; tada se ne samo mnoge zgrade srušiše, nego se i neke gore sa svojih mesta pokrenuše,[34] krov hrama prepuče i kroz tu pukotinu sunčev zrak pade na carevo lice, i tog časa se na carevom čelu pojavi guba, i on odmah sav postade gubav. – Tako Gospod tada ne otrpe nasilje činjeno Njegovom žrtveniku i beščešće nanošeno Njegovim sveštenicima.[1]
Ako želite da se dublje upoznate sa svojom verom, sa Svetim Pismom, priključite se biblijskim besedama.
[1] https://svetosavlje.org/zitija-svetih-7/16/
KOMENTARI