У Старом Завету, у Другој књизи Дневника (26:16-21) имамо прилике да читамо о догађају са јудејским царем Озијом који је кажњен од Бога зато што се усудио да кади у храму што је било дозвољено само старозаветном свештенству. Кажњен је тиме што је постао губав. Прочитајте како се ово догодило, опис самог догађаја из пера светог Јустина Ћелијског.
„Почетак пророчке службе његове пада у дане дара јудејског Озије, коме престоница беше Јерусалим, и цара израиљског Јеровоама, коме престоница беше Самарија; али ово није онај Јеровоам што се одвоји од скиптра Јудина и начини златне телце, него други, каснијих година; уосталом и он, слично своме имењаку и претходнику, беше идолопоклоник и служаше златним телцима. Свети Амос и поче пророковати у дане ових царева, на две године пре страшног земљотреса у Палестини. . По казивању старих писаца, тај земљотрес би на овај начин: цар јудејски Озија, прозван Азарија, погордивши се, дрзну се ући у храму у Светињу над светињама и на жртвенику кадионом принети тамјан по чину свештеничком; а кад се свештеници противљаху томе, он им прећаше смрћу, и у том тренутку настаде страховит земљотрес у Јерусалиму и у целој Палестини; тада се не само многе зграде срушише, него се и неке горе са својих места покренуше,[34] кров храма препуче и кроз ту пукотину сунчев зрак паде на царево лице, и тог часа се на царевом челу појави губа, и он одмах сав постаде губав. – Тако Господ тада не отрпе насиље чињено Његовом жртвенику и бешчешће наношено Његовим свештеницима.[1]
Ако желите да се дубље упознате са својом вером, са Светим Писмом, прикључите се библијским беседама.
[1] https://svetosavlje.org/zitija-svetih-7/16/
КОМЕНТАРИ