Pročitajte sjajno objašnjenje dileme koja muči mnoge verne, ali i služi kao „argument“ mnogim ateistima koji pokušavaju da poljuljaju veru time što ismevaju događaje koji su opisani u Svetom Pismu. Ovo im je jedan od omiljenih, kada postavljaju pitanje: „Kako Bog za Koga govorite da je Ljubav, zbog jednog nevažnog i sitnog prestupa, skoro nestašluka, da istera Adama i Evu u dolinu plača, da ih osudi na muke i patnje, na umiranje i smrt?“ Da li je zaista tako? Šta se krilo iza ovog postupka naših praroditelja? Sveti Teofan Zatvornik pokazuje suštinu.
„Bog, Koji prebiva u čoveku, daje njegovom duhu silu da vlada nad dušom i telom, a dalje i nad svim što je izvan njega. Takvo je i bilo prvobitno stanje čoveka. Bog se javljao praroditeljima i sve ovo im potvrdio Svojom Božanskom rečju, zapovedivši im da Njega Jedinoga priznaju, da Njemu Jedinome služe, da hode po volji Njega Jedinoga. Da ne bi pogrešili u razmišljanjima kako da sve to ispune, On im je dao malu zapovest: da ne jedu od plodova sa jednog drveta, nazvavši ga drvetom poznanja dobra i zla. Tako su naši praroditelji počeli da žive u rajskom blaženstvu. Duh koji je pre toga zbog svoje gordosti pao i skrenuo sa puta pozavideo im je na tome, pa ih je nagovorio da prestupe tu malu zapovest koja im je data, tako što im je lažno predstavio da će, ako okuse zabranjeni plod, dobiti blago koje bez toga ne mogu ni da zamisle – postaće kao bogovi. Oni su poverovali i okusili. Taj čin možda i nije velik ali je loš, jer su poverovali ne znajući kome. Možda to ne bi bilo tako važno, da nije bilo tih strašnih prestupnih misli i osećanja prema Bogu koje je zli duh kao otrov ulio u njihovu dušu. Rekao im je kako Bog brani da okuse plod sa tog drveta zato da i oni ne bi postali bogovi. Poverovali su u to. A pošto su poverovali, nije bilo moguće da ne prime i hulne pomisli o Bogu, da im On tobože zavidi i da se prema njima odnosi nedobronamerno; a kada su primili takve pomisli, nisu mogli da mimoiđu ni neka loša osećanja prema Njemu i samovoljne odluke: dakle, sami ćemo uzeti ono što Ti nećeš da nam daš. „Eto kakav je On – pomislili su u svome srcu o Bogu – a mi smo mislili da je dobar. E, sada ćemo sami sebe da promenimo, u inat Njemu“. To su bile te strašne i prestupne misli i osećanja! One označavaju otvoreno odstupanje od Boga i neprijateljsku pobunu protiv Njega. U praroditeljima se dogodilo ono što se pripisuje zlom duhu: iznad oblaka postaviću presto svoj i biću jednak Višnjem – i to ne kao prolazna misao, nego kao neprijateljska odluka. Tako se svest uobrazila i sloboda je postala svojevoljna, uzevši da sama određuje svoju sudbinu. Otpadanje od Boga bilo je potpuno, sa nekakvim gnušanjem, kao neprijateljska pobuna. Zbog toga je Bog odstupio od takvih prestupnika – i živi savez je prekinut. Bog svuda jeste i sve drži, ali u slobodna stvorenja ulazi samo kada Mu se sama predaju. Kada se pak zatvaraju u sebe, On ne narušava njihovu samostalnost, nego i čuva i drži, ali u njih ne ulazi. Tako su i naši praroditelji bili ostavljeni sami. Da su se brzo pokajali Bog bi se možda vratio k njima, ali oni su ostali uporni i pored javnog razobličenja ni Adam ni Eva nisu postali svesni svoje krivice. Usledio je sud i kažnjavanje izgnanjem iz raja. Onda su se osvestili, ali bilo je kasno. Morali su da ponesu zasluženu kaznu, a za njima poneo ju je i čitav ljudski rod. Blagodarnost Svemilostivom Bogu, jer iako je odstupio od nas, nije nas odbacio, nego je ustrojio predivan način da nas ponovo sjedini sa Sobom.[1]
Ako želite da se dublje upoznate sa svojom verom, sa Svetim Pismom, priključite se biblijskim besedama.
[1] https://svetosavlje.org/sta-je-duhovni-zivot-i-kako-se-za-njega-osposobiti/22/
KOMENTARI