Hrišćanin koji počne tokom dana da pazi na sebe i na svoj unutrašnji svet, često može da bude na granici očajanja kada primeti koliko grehova, ranije neprimetnih, zapravo učini tokom dana. Šta da radimo sa svim tim sitnim padovima, za druge često nevidljivim, a nama itekako primetnim i neprijatnim. Sveti Ignjatije Brjančaninov daje dragocen savet za naš duhovni život.
„Poraz jednog vojnika još nije poraz čitave vojske. Tako i vaše sagrešenje rečju još nije pad duše. Zbog takvih svakodnevnih i stalnih padova ne treba preko mere tugovati: jer to je lukavstvo đavola koji hoće bezmernom tugom u dušu da uvede raslabljenost. Za takva pregrešenja Serafim Sarovski kaže da ne treba osuđivati sebe kada do takvog spoticanja dođe, već o sebi treba misliti da smo sposobni za svaki greh, da naše spoticanje nije novost i nešto neuobičajeno, te da stoga treba da hodimo pred Bogom u skrušenosti duha, ispunjeni pokajnim mislima. To Bog neće prezreti srce skrušeno i smireno On će postaviti iznad spoticanja, koliko čovek može da bude iznad njih.[1]
Ako želite da se dublje upoznate sa svojom verom, sa Svetim Pismom, priključite se biblijskim besedama.
[1] https://svetosavlje.org/glas-iz-vecnosti-pisma-monasima-i-mirjanima-o-spasenju-duse/4/#06
KOMENTARI