Хришћанин који почне током дана да пази на себе и на свој унутрашњи свет, често може да буде на граници очајања када примети колико грехова, раније неприметних, заправо учини током дана. Шта да радимо са свим тим ситним падовима, за друге често невидљивим, а нама итекако приметним и непријатним. Свети Игњатије Брјанчанинов даје драгоцен савет за наш духовни живот.
„Пораз једног војника још није пораз читаве војске. Тако и ваше сагрешење речју још није пад душе. Због таквих свакодневних и сталних падова не треба преко мере туговати: јер то је лукавство ђавола који хоће безмерном тугом у душу да уведе раслабљеност. За таква прегрешења Серафим Саровски каже да не треба осуђивати себе када до таквог спотицања дође, већ о себи треба мислити да смо способни за сваки грех, да наше спотицање није новост и нешто неуобичајено, те да стога треба да ходимо пред Богом у скрушености духа, испуњени покајним мислима. To Бог неће презрети срце скрушено и смирено Он ће поставити изнад спотицања, колико човек може да буде изнад њих.[1]
Ако желите да се дубље упознате са својом вером, са Светим Писмом, прикључите се библијским беседама.
[1] https://svetosavlje.org/glas-iz-vecnosti-pisma-monasima-i-mirjanima-o-spasenju-duse/4/#06
КОМЕНТАРИ