Kada čovek počne da čita Stari Zavet, često se susreće sa mestima koja mu nisu jasna, koja su mu dosadna ili koja ga sablažnjavaju. Događaj koji je opisan u Drugoj knjizi Carstava, događaj sa prorokom Jelisejem, medvedicama i decom sablažnjava mnoge. Mnogi se pitaju kakav je to prorok koji je prokleo decu i koja su zbog toga ubijena od medvedica? Sveti Oci objašnjavaju i, kao i uvek, otklanjaju svaku dilemu i sablazan (koja se najčešće javlja zbog neznanja ili nezainteresovanosti da se nešto dublje izuči). Pročitajte rasuđivanje svetih Jefrema Sirina i Kesarija Arelatskog.
„Potom otide odande u Vetilj; i kad iđaše putem, izidoše mala djeca iz grada i rugahu mu se govoreći mu: Hodi, ćelo! Hodi, ćelo! A Jelisej obazre se i, videći ih, prokle ih imenom Gospodnjim. Tada izidoše dvije medvjedice iz šume i rastrgoše četrdeset i dvoje djece“. (2. Car. 2:23-24)
Prepodobni Jefrem Sirin mnogo detaljnije objašnjava okolnosti tog vremena u kome je živeo prorok Jelisej. Jefrem pokazuje i razliku između ljudi koji su poslušni Bogu i onih koji to nisu. On poredi decu Jerihona i decu Vetilja koja su i kažnjena. Jefrem piše: „Čini se da je bezbožnost dece posledica uticaja njihovih roditelja, jer su roditelji bili nepravedni i neprijateljski raspoloženi prema proroku Iliji i njegovim učenicima. I možemo da smatramo da su decu poslali nastavnici, da bi ponovila ono čemu su bila naučena od njih. Zaista, učenje proroka Jeliseja koje su ponavljali učenici proroka Ilije, učenje u vezi sa vaznesenjem proroka Ilije, jako je ogorčila stanovnike Vetilja koji su bili njihovi sugrađani. Eto zašto su, mislim, ova deca ne samo pominjala njegovu ćelavost, već su izgovarala i druge uvrede da bi ponizili njegovu slavu. Ovo su radila zato da niko ne poveruje Jelisejevoj reči ako bi on u Vetilju počeo da ponavlja sve ono što je govorio u Jerihonu. … Tada je Jelisej, iako i ogorčen drskošću dece, mnogo više bio razgnevljen, videći lukavost i nepravdu njihovih roditelja. On je ispravio i jedne i druge surovom i užasnom kaznom: kaznio je prve tako da ne umnožavaju bezakonja kao odrasli; a druge tako da se oni isprave i napuste svoju poročnost. Jelisej je blagoslovio decu Jerihona i na sve načine im pomagao za njihovu veru. Jerihonska deca videvši kako se Jordan razdelio na njegovu reč, govorila su da je na Jeliseju počinuo duh Ilije. … a stanovnici Vetilja nisu poverovali kada su čuli vest o vaznesenju Ilije od dece proroka koji su živeli u njihovom gradu.“
Sveti Kesarije Arelatski sa svoje strane objašnjava da prorok Jelisej nije bio rukovođen strašću gneva i željom da se osveti za ruganje, već da je u pitanju bila pravedna kazna. Evo kako sveti Kesarije piše: „Saglasno bukvalnom smislu, ljubljena braćo, treba da smatramo, kao što smo pomenuli, da blaženi Jelisej nije bio pokretan napadom gneva, već revnošću Božijom radi ispravljenja ljudi onda kada je predao judejsku decu na rastrgnuće. Njegova namera nije bila osveta, već ispravljanje, a u samom događaju je predstavljena slika stradanja našeg Gospoda i Spasitelja. … I primetite braćo, kao što je za vreme Jeliseja bilo ubijeno četrdeset dvoje dece, tako su 42 godine nakon stradanja našeg Gospoda došla dva medveda – Vespazijan i Tit i opkolili Jerusalim. Razmislite i o tome, braćo, da se opsada Jerusalima dogodila na praznik Pashe. Na taj način su pravednim sudom Božijim svi Judeji koji su se okupili iz okolnih oblasti poneli kaznu koju su zaslužili. I to u one iste dane kada su na krst podigli istinskog Jeliseja – Gospoda našeg i Spasitelja“.
Pored ovih reči o tajanstvenom značenju dve medvedice, sveti Kesarije ovaj događaj povezuje i sa samim stradanjem Gospoda našeg Isusa Hrista. Takođe svetitelj jasno ukazuje da je Sam Bog zapovedio da deca budu predata takvoj kazni.
Kesarije nastavlja: „Kada su deca, rugajući mu se, vikala: Hodi, ćelo! Hodi, ćelo! Sveti Duh, Koji je obitavao u njemu je dao zapovest i zato „izidoše dvije medvjedice iz šume i rastrgoše četrdeset i dvoje djece“. Iako je ovo služilo kao praobraz i tajanstveno predstavljalo stradanje Gospoda, kada su Judeji rugajući se vikali: „Da se razapne!“ (Mt. 27:23)… međutim, malo njih je bilo umrtvljeno saglasno bukvalnom smislu, zato da se iscele mnogi. I zato su Judeji – pošto oni ne samo da su odbacivali proroke, već su im se i rugali, poraženi takvom kaznom, da bi razumeli silu Svetog Duha. Pošto nisu želeli da se isprave, na drugom mestu je Sam Duh Sveti objavio kroz proroka: „Uzalud bih sinove vaše, ne primiše nauke“ (Jer. 2:30). Dakle, ako je u ovim slučajevima delovao Sveti Duh, onda nije dozvoljeno da se bilo šta stavi kao zasluga pravednom Jeliseju, jer zaista, nijedan čovek bez Svetog Duha ne može da poseduje takvu silu.“[1]
Ako želite da se dublje upoznate sa svojom verom, sa Svetim Pismom, priključite se biblijskim besedama.
[1] https://ekzeget.ru/bible/4a-kniga-carstv/glava-2/stih-23/
KOMENTARI