Када човек почне да чита Стари Завет, често се сусреће са местима која му нису јасна, која су му досадна или која га саблажњавају. Догађај који је описан у Другој књизи Царстава, догађај са пророком Јелисејем, медведицама и децом саблажњава многе. Многи се питају какав је то пророк који је проклео децу и која су због тога убијена од медведица? Свети Оци објашњавају и, као и увек, отклањају сваку дилему и саблазан (која се најчешће јавља због незнања или незаинтересованости да се нешто дубље изучи). Прочитајте расуђивање светих Јефрема Сирина и Кесарија Арелатског.
„Потом отиде оданде у Ветиљ; и кад иђаше путем, изидоше мала дјеца из града и ругаху му се говорећи му: Ходи, ћело! Ходи, ћело! А Јелисеј обазре се и, видећи их, прокле их именом Господњим. Тада изидоше двије медвједице из шуме и растргоше четрдесет и двоје дјеце“. (2. Цар. 2:23-24)
Преподобни Јефрем Сирин много детаљније објашњава околности тог времена у коме је живео пророк Јелисеј. Јефрем показује и разлику између људи који су послушни Богу и оних који то нису. Он пореди децу Јерихона и децу Ветиља која су и кажњена. Јефрем пише: „Чини се да је безбожност деце последица утицаја њихових родитеља, јер су родитељи били неправедни и непријатељски расположени према пророку Илији и његовим ученицима. И можемо да сматрамо да су децу послали наставници, да би поновила оно чему су била научена од њих. Заиста, учење пророка Јелисеја које су понављали ученици пророка Илије, учење у вези са вазнесењем пророка Илије, јако је огорчила становнике Ветиља који су били њихови суграђани. Ето зашто су, мислим, ова деца не само помињала његову ћелавост, већ су изговарала и друге увреде да би понизили његову славу. Ово су радила зато да нико не поверује Јелисејевој речи ако би он у Ветиљу почео да понавља све оно што је говорио у Јерихону. … Тада је Јелисеј, иако и огорчен дрскошћу деце, много више био разгневљен, видећи лукавост и неправду њихових родитеља. Он је исправио и једне и друге суровом и ужасном казном: казнио је прве тако да не умножавају безакоња као одрасли; а друге тако да се они исправе и напусте своју порочност. Јелисеј је благословио децу Јерихона и на све начине им помагао за њихову веру. Јерихонска деца видевши како се Јордан разделио на његову реч, говорила су да је на Јелисеју починуо дух Илије. … а становници Ветиља нису поверовали када су чули вест о вазнесењу Илије од деце пророка који су живели у њиховом граду.“
Свети Кесарије Арелатски са своје стране објашњава да пророк Јелисеј није био руковођен страшћу гнева и жељом да се освети за ругање, већ да је у питању била праведна казна. Ево како свети Кесарије пише: „Сагласно буквалном смислу, љубљена браћо, треба да сматрамо, као што смо поменули, да блажени Јелисеј није био покретан нападом гнева, већ ревношћу Божијом ради исправљења људи онда када је предаo јудејску децу на растргнуће. Његова намера није била освета, већ исправљање, а у самом догађају је представљена слика страдања нашег Господа и Спаситеља. … И приметите браћо, као што је за време Јелисеја било убијено четрдесет двоје деце, тако су 42 године након страдања нашег Господа дошла два медведа – Веспазијан и Тит и опколили Јерусалим. Размислите и о томе, браћо, да се опсада Јерусалима догодила на празник Пасхе. На тај начин су праведним судом Божијим сви Јудеји који су се окупили из околних области понели казну коју су заслужили. И то у оне исте дане када су на крст подигли истинског Јелисеја – Господа нашег и Спаситеља“.
Поред ових речи о тајанственом значењу две медведице, свети Кесарије овај догађај повезује и са самим страдањем Господа нашег Исуса Христа. Такође светитељ јасно указује да је Сам Бог заповедио да деца буду предата таквој казни.
Кесарије наставља: „Када су деца, ругајући му се, викала: Ходи, ћело! Ходи, ћело! Свети Дух, Који је обитавао у њему је дао заповест и зато „изидоше двије медвједице из шуме и растргоше четрдесет и двоје дјеце“. Иако је ово служило као праобраз и тајанствено представљало страдање Господа, када су Јудеји ругајући се викали: „Да се разапне!“ (Мт. 27:23)… међутим, мало њих је било умртвљено сагласно буквалном смислу, зато да се исцеле многи. И зато су Јудеји – пошто они не само да су одбацивали пророке, већ су им се и ругали, поражени таквом казном, да би разумели силу Светог Духа. Пошто нису желели да се исправе, на другом месту је Сам Дух Свети објавио кроз пророка: „Узалуд бих синове ваше, не примише науке“ (Јер. 2:30). Дакле, ако је у овим случајевима деловао Свети Дух, онда није дозвољено да се било шта стави као заслуга праведном Јелисеју, јер заиста, ниједан човек без Светог Духа не може да поседује такву силу.“[1]
Ако желите да се дубље упознате са својом вером, са Светим Писмом, прикључите се библијским беседама.
[1] https://ekzeget.ru/bible/4a-kniga-carstv/glava-2/stih-23/
КОМЕНТАРИ