Nažalost, praksa koja se ustalila u našoj pomesnoj Crkvi, praksa da neki sveštenici vrše svetu Tajnu Krštenja oblivanjem ili kropljenjem umesto jedinim ispravnim načinom – pogruženjem (što sama reč krštenje i znači), uznemiruje savesne pravoslavne hrišćane. Oni se često pitaju da li je njihovo Krštenje validno? Neki od njih su u iskušenju da se ponovo krste i tako učine greh. Pročitajte kratki odlomak iz nasleđa sveštenomučenika Ilariona Trojickog u kome on navodi jedan događaj iz drevnosti. Ovaj događaj može veoma da pomogne svim ljudima koji se brinu da li je njihovo Krštenje validno pošto nije izvršeno potpuno pravilno.
„Veoma važnu stvar možemo da saznamo iz poslanice Dionisija Aleksandrijskog rimskom episkopu Ksistu: „U zajednici braće nalazio se neko ko je smatran za pravovernog odavno i ko se prisajedinio zajednici hrišćana još do mog rukopoloženja, čak, kako mi se čini, pre postavljanja blaženog Irakla. Boraveći na nedavnom krštenju i slušajući pitanja i odgovore, on mi je došao sa plačem i skrušenošću i, pavši mi kod nogu, počeo je da se ispoveda i kune da Krštenje koje je primio od jeretika nije bilo takvo i da nema ništa zajedničko sa našim, zato što je ispunjeno bezbožnosti i bogohulstva. Govoreći da njegova duša veoma strada i da od ovih bezbožnih reči i postupaka on nema smelosti čak ni da podigne oči ka Bogu, molio me je da mu predam istinsko očišćenje, usinovljenje i blagodat. Međutim, ja nisam rešio da to učinim, rekavši mu da je za tako nešto dovoljno dugovremeno opštenje sa Crkvom; da se ja ne usuđujem da ponovo pripremam onoga ko je pazio na blagosiljanje Darova, koji je zajedno sa drugima izgovarao „amin“, ko je pristupao Trpezi, ko je pružao ruke da primi Svetu Hranu, ko je primao i dugo vremena se pričešćivao Telom i Krvlju Gospoda našega Isusa Hrista. Ja sam mu zapovedio da ne bude malodušan, da ima čvrstu veru i da sa dobrom savešću pristupa opštenju Svetih“. Ovaj činjenica je očigledna ilustracija misli svetog Kiprijana koju je izneo u svom pismu Jubajanu. Svetitelj Dionisije, kao i sveti Kiprijan, smatrao je da je najvažnije za čoveka – njegovo jedinstvo sa Crkvom u kojoj on stiče sve blagodatne darove…“[1]
Dakle, ako su nas krstili ne onako kako Crkva zapoveda, ne treba da sumnjamo u blagodatnost Tajne, treba da se čvrsto držimo Crkve i života u njoj, jer je to najvažnije, kako svedoče Svetitelji.
Ako želite da se dublje upoznate sa svojom verom, sa Svetim Pismom, priključite se biblijskim besedama.
[1] https://azbyka.ru/otechnik/Ilarion_Troitskij/edinstvo-tserkvi-i-vsemirnaja-konferentsija-khristianstva/
Pomaže Bog!
Ovo nalazim da je korisno i za one koji su kršteni kao deca,
pa potom nisu od roditelja vođeni da budu pričešćivani Telom
i Krvlju Gospodnjom, a onda kasnije, kad su odrasli, počeli su
da žive pobožno. I ako na njih naiđu smutnje – da li je njihovo
„nesvesno“ krštenje „validno“ – njima treba ukazati na ove reči
svetitelja, kroz koga Duh Sveti govori, „da ne budu malodušni,
da imaju čvrstu veru i da sa dobrom savešću pristupaju opštenju Svetih.“
Što se tiče količine vode korištene tokom krštenja, premda
je nesporno da se osoba treba krštavati pogruženjem u vodu
(videti npr. Dela Ap. 8,26-39), svako ko je kršten kropljenjem može
mirne savesti živeti po veri, jer nagoveštaj prihvatljivosti
takvog krštenja (kome sleduje pričešćivanje Telom i Krvlju Gospodnjom)
imamo kod svetog Apostola Pavla, koji piše Crkvi u Korintu:
„A neću da ne znate, braćo, da oci naši svi pod oblakom bijahu, i svi kroz more prođoše, i svi se u Mojseja krstiše u oblaku i moru; i svi isto jelo duhovno jedoše; i svi isto piće duhovno piše; jer pijahu od duhovne stijene koja ih je slijedila, a stijena bješe Hristos.“ (1. Kor. 10,1-4).
I za kraj, ostaju i ove utešne reči zapisane u jednom od najstarijih
spisa „Didahi – učenje dvanaestorica Apostola“, u 7. poglavlju:
„Što se tiče krštenja, to ćete činiti ovako: prvo ćete sve ovo izgovoriti,
a onda krstite u ime Oca i Sina i Duha Svetoga − u tekućoj vodi. Ako
nemaš tekuće vode, onda krsti u kakvoj drugoj vodi; ako ne možeš u
hladnoj, onda u toploj. Ako nemaš nijedne ni druge, onda triput izlij
vodu na glavu; u ime Oca i Sina i Duha Svetoga.“
Toma
Hvala brate Tomo!