Ако сте се икада питали да ли је помагање монаха и мисионара само побожан обичај и традиција или се ту крије нешто дубље за саме људе који помажу, прочитајте објашњење светог Јована Златоустог из тумачења посланице Филипљанима светог апостола Павла. Када човек схвати колику духовну корист добија од помагања подвижника и колико му Господ узвраћа за ту милостињу, никаква дилема се више неће појављивати.
„Помагати Апостолу значи учествовати у проповеди Јеванђеља, јер када он проповеда, а ти му служиш, онда и ти учествујеш у њиховим наградама. Услуге указане светима нису дело од мале важности, већ од велике, јер нас то чини учесницима њима припремљених награда. На пример, неко је оставио велику имовину ради Бога и свагда се ослања на Бога, много се подвизава у врлини, строго надзире чак и своје речи и мисли. А ти и без такве строгости можеш учествовати у наградама које су му припремљене за такве подвиге. На који начин? Ако му послужиш давањем онога што му је потребно, јер ћеш на тај начин тешки пут учинити за њега лакшим. Зато, ако се дивите онима који живе у пустињама, изабравши анђелски живот, и онима који се усред заједнице подвизавају слично њима, то јест, ако им се дивите и жалите што заостајете за њима, можете постати њихови сатрудници на други начин, кроз услуге, кроз усрђе. И то је дело човекољубља Божијег, да Он чак и оне који су мање ревносни и нису у стању да проводе живот суров, тежак, строг, узводи другим путем на тај исти ступањ. Ето шта Павле назива заједничарењем! Јер, каже, као што незнабошци постадоше учесници у њиховијем духовним добрима, дужни су и они њима у телесним потребама послужити (Рим. 15:27). Јер ако Бог за мало и ништавно дарује царство, то и слуге Његове за мало и чулно опажајно, узвраћају духовним; или боље речено, кроз њих Сам Бог даје и једно и друго. Не можеш да постиш и живиш усамљено, не можеш да спаваш на земљи и проводиш у бдењу читаве ноћи? За све ово можеш да добијеш награду на други начин; ако будеш усрдно помагао подвижнику у свему, то јест, ако га будеш умиривао и олакшавао његове напоре. Он стоји у борби и задобија ране и ти му послужи, када се врати са борбене линије, прими га широкогрудо, отри зној његов, успокој, утеши, ободри намучену душу. Ако ми са таквим усрђем послужимо Светима, онда ћемо бити учесници њихових награда. Ово и Христос каже: Начините себи пријатеље богатством неправедним, да би вас када осиромашите примили у вечна обиталишта (Лк. 16:9).
Ако желите да се дубље упознате са својом вером, са Светим Писмом, прикључите се библијским беседама.
Свети Теофан Затворник, Тумачење посланица апостола Павла Филипљанима и Филимону, Крагујевац, 2008. стр. 21-22.
КОМЕНТАРИ