„Чувајте се пристрасности према наставнику…“

Многима од нас није до краја јасан какав однос треба да имамо према духовним наставницима. Неки желе потпуно послушање у наше време, мисле да је оно што су прочитали у Отачнику једини могући пут. Ево и расуђивања светог Игњатија Брјанчанинова на ову веома актуелну дилему. Он нам објашњава какав однос треба да има истински духовник у односу на нас. Његове речи могу да нам служе и као критеријум за оцену оног односа у коме се ми можда налазимо?

„Ваше срце нека припада Једином Господу, a у Господу и ближњем. Припадати човеку без тог услова је страшно. He будите робови људима– рекао је апостол.
Мене су увек у дубини срца узнемиравале речи светог Јована Претече, које је изрекао поводом свога односа према Господу, а које су нам сачуване у Јеванђељу по Јовану: Ко има невесту женик је, a пријатељ жеников стоји и слуша гa, и радошћу се радује гласу женикову. Ова, дакле, радост моја испуњена је. Он треба да расте, a ја да се умањујем (Јн. 3,29 30). Сваки духовни наставник треба да буде само слуга Небеског Женика, треба да душе приводи Њему, а не себи, треба да им објављује о бесконачној и неизрецивој лепоти Христовој, о његовој безмерној доброти и сили. Нека заволе Христа, Који заиста заслужује љубав. А наставник [= руководитељ] нека попут великог и смиреног Крститеља стоји по страни, сматрајући себе ни за шта и радујући се своме умањењу, које служи као обележје духовног напредовања. Докле год у ученицима преовладава телесно осећање – њихов наставник је велик пред њима; али када ce у њима појави духовни осећај и када се Христос узвелича у њима – они у своме наставнику почињу да виде само благотворно оруђе Божије.
Чувајте се пристрасности према наставнику. Многи се нису чували, па су заједно са својим наставницима пали у ђавоље мреже. Савет и послушање су чисти и угодни Богу само дотле док нису упрљани пристрасношћу. Пристрасност чини вољеног човека идолом, a Бог се са гневом одвраћа од жртава које се том идолу приносе. Тако ce узалуд губи живот, добра дела пропадају као мирисни дим који развејава силан ветар или га заглушује смрад. He дајте у вашем срцу места никаквом идолу.
И ти, наставниче, чувај се грешног подухвата! Немој да замениш Бога души која ти прилази. Следи пример светог Претече: тражи једино то, да у твојим ученицима расте Христос. Када Он порасте, ти ћеш се умањити; и тек кад видиш себе да си се умањио ради Христа Који је порастао, онда се испуни радошћу. Услед таквог понашања чудесни мир испуниће твоје срце и ти ћеш у себи видети испуњење речи Христових: који се понизи узвисиће се[1].