U našim objavama sredom, nastavljamo sa odlomcima iz biblijskih beseda u okviru našeg bloga. Šta znači sekira koju pominje sveti Jovan Krstitelj? Da li u duhovnom životu nešto zavisi i od nas, naše volje? Kakve veze ima sekira sa čuvanjem uma i molitvom? Šta o tome govore sveti Zlatoust i prepodobni ava Agaton Egipatski? Pročitajte!
A već i sjekira kod korijena drveću stoji; svako, dakle, drvo koje ne rađa dobra roda, siječe se i u oganj baca.
Meni lično je svetootačko tumačenje ovog stiha ranije pomoglo da shvatim da duhovni život nije nešto što treba da želim da živim samo tokom pripreme za Pričešće ili tokom 4 posta tokom godine. Duhovni život je nešto čime treba da živimo stalno, zato blaženi Teofilakt i govori da sveti Preteča „Nije rekao „koje nije rodilo“, već „koje ne rađa“, jer uvek treba rađati plodove vrlina. Ako si juče dao milostinju, a danas otimaš, nisi blagougodio Bogu“. Sveti pod „sekirom“ podrazumevaju silu božanske reči i jako zanimljivo objašnjavaju. Recimo, sveti Hromatije Akvilejski govori da je reč Božija predstavlja sekiru koja stoji kod unutrašnjeg korena vere u šumi roda ljudskog i odseca svako besplodno drvo, to jest, svakog čoveka koji ne želi da živi sa Bogom.
Sa svoje strane, sveti Zlatoust odgovara na onu čestu nedoumicu koja se javlja kod ljudi u smislu da li postoji predodređenost i sloboda čovekovog izbora. On u objašnjenju ovoga stiha između ostalog govori i o tome, da od našeg izbora, da od čovekove slobode i odluke da li će živeti sa Bogom ili ne, zavisi i njegovo spasenje. On govori: „Pošto su se proroštva često ispunjavala nakon mnogo godina, da bi ih lišio takve utehe, Jovan im preti bliskim nesrećama, što je izrazio rečima: već, dodavši tome i: pri korenu. Nema već, govori on, nikakvog rastojanja, već sekira pri samom korenu leži. Nije rekao: kod grana, već pri korenu, učeći ih da će u slučaju njihovog nerada oni biti podvrgnuti nesrećama koje se ne mogu odvratiti i bez ikakve nade na izbavljenje. I to je zato što, govori on, Onaj Koji dolazi već nije sluga kao oni koji su dolazili ranije, već Sam Gospod svega, u čijim rukama je strašna i užasna kazna. Međutim, uplašivši ih na taj način, on im ne dopušta da upadnu u očajanje. Kao što ranije nije rekao da je Bog već podigao, već da može Bog i od kamenja ovoga podignuti djecu Avraamu da bi ih uplašio i istovremeno utešio – tako i ovde nije rekao da se sekira već dotakla korena, već kod korijena stoji, blizu njega – čime isključuje bilo kakvo čekanje. Ali iako i postavlja u takvoj blizini, samo sečenje stavlja u zavisnost od vaše volje. Ako se pokajete i učinite boljima, i sekira će biti odvojena od korena ništa mu ne učinivši. Ako budete činili isto kao i ranije, sekira neće oklevati da sa korenom iseče drvo. Upravo se zbog toga i ne uklanja od korena i, ležeći uz koren, ne seče ga da se, sa jedne strane, ne predajete nemarnosti, a sa druge – da biste se ubedili da još možete, i za kratko vreme da se spasete – ako se pokajete“.
Dodao bih ovde još samo podvižničko objašnjenje ovih reči, koje je veoma važno za naš duhovni život. Sv. Ignjatije Brjačaninov piše: „Prepodobni Agaton, monah egipatskog Skita, kad su ga upitali šta je važnije, telesni ili unutrašnji podvig, odgovorio je: „Čovek je nalik drvetu; telesni podvig je nalik listu drveta, a unutrašnji plodu. Ali, kako je u Svetom Pismu rečeno, svako drvo koje dobra roda ne rađa seče se i baca u oganj (Lk. 3,9), iz toga je jasno da sva naša briga treba da bude o plodu, to jest o čuvanju uma. Potrebno je i to da drvo bude pokriveno i ukrašeno lišćem, čime je predstavljen telesni podvig“. „O, čuda! kliče blaženi Nikifor Atonski, koji je reči prepodobnog Agatona naveo u svome delu o duhovnom podvigu. Kakvu je izreku ovaj sveti izgovorio protiv svih koji ne čuvaju um, nego se uzdaju samo u telesno delanje! Svako drvo koje dobra roda (tj. čuvanje uma) ne rađa, nego ima samo lišće, tj. telesne podvige, seče se i baca u oganj. Strašna je oče tvoja izreka!“
Ako vam se dopada ovo što ste pročitali, pozivamo vas da nam se priključite! Ako želite da se dublje upoznate sa svojom verom, sa Svetim Pismom uz pomoć svetootačkim tumačenja, priključite se biblijskim besedama.
KOMENTARI