Прочитајте још један одломак из библијских беседа које се организују у оквиру нашег блога ‘Кућа стварно Славних’. Зашто је Господ изабрао да бежи од Ирода баш у Египат? Који је смисао у томе? Да ли наша искушења престају у тренутку крштења или не? Шта о томе говоре Свети Оци – Златоуст, Филарет Московски, Инокентије Херсонски?
„И он уставши, узе дијете и матер његову ноћу и отиде у Египат. И би тамо до смрти Иродове – да се испуни што је Господ рекао преко пророка који говори: Из Египта дозвах сина својега.“
Нашој пажњи можда и промакну околности које су пратиле само бекство у Египат, али Светим Оцима оне не промичу. Прочитао бих вам сада речи светог Инокентија Херсонског којима он описује како је то потресно изгледало и колико је то захтевало жртве од стране светог старца Јосифа који је имао преко 80 година и Мајке са тек рођеним Дететом. Нама би било напорно да усред ноћи кренемо на толики пут аутомобилом са свим технологијама које нам показују најкраћи и најудобнији пут. А они су имали само једно магаре, а притом је Јосиф у својим годинама ишао пешке.
Ево како свети Инокентије говори: „Замислите светог старца који изненада устаје усред мрачне ноћи са бедне постеље; замислите како он, преиспуњен оним што је чуо од Анђела слабим корацима долази са поштовањем до Дјеве и Детета који спавају и тихо је буди из сна. Како Јој затим смирено објављује о крајњој потреби да тог тренутка оставе не само дом, већ и отаџбину и одмах крену у Египат. Како се затим они одмах припремају за пут, пакују мали број неопходних ствари, како Мајка узима на руку Дете које спава и пење се са Њим заједно на бедну животињу. Како старац иде за њима дрхтавим корацима – и све ово ноћу. Реците, ко би од нас без крајње нужде могао да се одлучи на такав пут? Јер пут из Витлејема у Египат је крајње опасан и тежак: потребно је да идете по планинама и шумама, по местима која немају воде, по песку који измиче под ногама, при непрестаној опасности од звери и разбојника. И таквим путем, ноћу, бежи сада Спаситељ света, Који као беба лежи на грудима Мајке!“. Из овога видимо јасно да је Господ за нас људе почео да страда од самог почетка свог живота.
Са друге стране, свети Јован Златоусти објашњава разлог зашто су они ишли баш у Египат. Он говори следеће: „Пошто су Вавилон и Египат били земље распаљене највећим огњем незнабоштва, то Господ показујући на самом почетку да ће Он исправити и учинити бољим становнике обе земље и кроз то уверавајући да и цела васељена треба да очекује блага, шаље мудраце у Вавилон, а Сам са Мајком долази у Египат.“
Свети Филарет Московски са своје стране види у овом одласку баш у Египат тајни праобраз онога што ће се догодити касније, одбацивања Спаситеља од стране Јудејаца. Он пише: „На тај начин је спасење незнабожаца који су призвани вери као последица неверовања Јудеја, било јасно наговештено овим бекством Спаситеља, гоњеног из Јудеје и скривеног међу незнабошцима. Да би на неки начин припремио неверне за благодат Јеванђеља, Син Божији је изашао из власти Ирода, Свог гонитеља и за Своје прибежиште бира царство најсујевернијих незнабожаца“. Дакле, Светлост света иде у највећи мрак да би почео да руши власт господара таме, ђавола и његових демона.
Свети Златоуст наглашава још нешто важно, што саблажњава многе људе који тек прилазе вери. Знате и сами да су чести мотиви да се неко крсти, крене у Цркву, да се причешћује – управо жеља да се буде здрав, да се исцели од неке болести, да добије бољи посао, да се ожени или уда, да добије децу, итд. Да ли ће нас крштење и одлажење у храм аутоматскизаштитити од искушења? Ево речи светог Златоуста: „Сем тога, одавде ћемо сазнати још нешто што ће много помоћи нашој мудрости. Шта? Да од самог почетка треба да очекујемо искушења и нападе. Види како то све почиње од самих пелена. Чим се Христос родио, тиранин бесни, дешава се бекство у другу земљу и потпуно невина Мајка бежи у земљу варвара. Након тога што се и ти удостојиш да послужиш неком духовном делу, ако будеш трпео највеће напасти и будеш подвргнут не треба да се смућујеш и говориш: шта ово значи? када испуњавам вољу Господњу треба да будем увенчан и прослављен, светао и чувен. Међутим, имајући Христов пример, трпи све храбро, знајући да са духовним људима тако треба и да буде, да је њихов део да са свих страна буду подвргнути искушењима.“
Међутим, ово не значи да је живот људи који се труде да буду верни Богу само непрестана патња и страдање, не. Бог користи и радост и невоље да нас што више утврди у љубави ка Себи, да нас што више приближи Себи, по речима апостола Павла: „знамо да онима који љубе Бога све помаже на добро“ (Рим. 8:28). Свети Јован на другом месту то објашњава на следећи начин: „Човекољубиви Бог је Јосифове невоље растворио радошћу како Он обично и поступа са свима Светима, не дозвољавајући им да буду у непрестаним опасностима али и не остављајући их у савршеном миру, већ уређујући живот праведних из оба.“
Ако вам се допада ово што сте прочитали, позивамо вас да нам се прикључите! Ако желите да се дубље упознате са својом вером, са Светим Писмом уз помоћ светоотачким тумачења, прикључите се библијским беседама.
КОМЕНТАРИ