Pročitajte reči prepodobne Teodore Aleksandrijske koje je izgovorila svom sinu pre nego što je otišla Bogu. Vreme prolazi, doći će trenutak kada ćemo i mi preći u večnost. Zamislite se nad ovim rečima, ovo je savršena pouka deci koja ostaju iza nas u ovom životu.
„Sine moj mili! Vreme moje dođe, kraj se moj približi, i ja već odlazim od tebe. Ali ti ne plači za mnom i ne govori sebi: „siroče sam“, jer Boga imaš za oca, koji te blagodaću Svojom štiti; Njemu ću se i ja moliti za tebe, ako obretem slobodu pred Njim. Saslušaj poslednje reči moje i zapiši ih u srcu svom: ljubi Boga više nego ma koje stvorenje, i više nego sebe samog, i prilepi se uz Njega svim srcem, ne prestajući slaviti Ga i moliti Mu se ustima i srcem, jezikom i umom… čuvaj nezlobivost od sada pa do kraja života svog; ogradi ćutanjem usta svoja; pazi da ne osudiš koga, niti da se podsmehneš tuđem grehu; a vidiš li nekoga gde greši, pomoli se za njega jedinom bezgrešnom Bogu da ga ispravi, a tebe da izbavi od grehopada i iskušenja vražijih. Ne govori ništa prazno, ni ružno, ni hulno: neka iz usta tvojih ne izađe takva reč, za koju bi imao dati odgovor u dan Suda. Budi krotak i smiren srcem… Jer šta je čoveku potrebnije od Boga i božanske ljubavi Njegove? On je blago naše, On – bogatstvo, On – hrana i piće, On – odeća i pokrivalo, On – zdravlje naše i krepost, On – veselje i radost, On – nada i uzdanica naša. Potrudi se da stekneš Njega, sine moj! Jer ako stekneš Boga Jedinoga, – to će ti biti dosta; i uzveselićeš se o Njemu više nego kada bi dobio sav svet. Staraj se čuvati čistotu svoju: kao što si sada čist telom i dušom, tako budi i do kraja života svog. Pazi, čedo moje, da ne ožalostiš Duha Božija koji živi u tebi, i da Ga ne odagnaš od sebe slastoljubljem i ugađanjem telu.“[1]
[1] https://svetosavlje.org/zitija-svetih-10/12/
Ako želite da se dublje upoznate sa svojom verom, sa Svetim Pismom, priključite se biblijskim besedama.
KOMENTARI