Postoji mnogo slučajeva kada hrišćanin želi da što pre dostigne uzvišena duhovna stanja o kojima je slušao od drugih ili je i sam pročitao. U najboljoj nameri počinje svoju biblioteku da popunjava delima kao što je Dobrotoljublje, recimo. Da li hrišćanin koji živi u svetu treba da čita monašku literaturu? Da li možemo da primenimo savete koji su za monahe živeći u svetu?
Sveti Ignjatije Brjančaninov objašnjava: „Nastojte da čitate knjige Svetih Otaca koje odgovaraju Vašem načinu života, da biste mogli ne samo da se divite otačkim spisima i da se naslađujete čitajući ih, no i da biste mogli da ih primenjujete u stvarnosti. Hrišćanin koji živi u svetu treba da čita dela velikih svetitelja koji su pisali za narod, koji su učili svetovnim vrlinama hrišćanskim što pristoje onima koji provode život zanimajući se materijalnim stvarima. Drugačije je štivo za inoke u opštežiću: oni treba da čitaju Svete Oce koji su napisali pouke za taj način života. A već je drugačije čitanje za bezmolvnike (molitvene tihovatelje) i otšelnike. Učenje vrlina koje ne odgovaraju načinu života čini život besplodnim. I život se traći uzalud, a vrline propadaju, duša ne može dugo da ih zadrži kod sebe, mora uskoro da ih napusti, jer one ne odgovaraju njegovim mogućnostima.
Takvo upražnjavanje uzvišenih vrlina koje prevazilaze snage i sposobnosti neretko povređuje dušu neisceljivo, rastrojava je za duže vreme, ponekad za sav život, čini je nesposobnom za podvig pobožnosti. Gospod je zapovedio da se „vino novo“, to jest uzvišene vrline i podvizi, „ulivaju u mehove nove“, to jest da se prepuštaju podvižnicima koji su već sazreli u pobožnom podvigu, koji su obnovljeni i prosvećeni blagodaću. On je zabranio da se uliva vino novo u mehove stare, da se popravlja stara haljina novom zakrpom. Nemojte misliti da će Vam uzvišeni podvig, za koji Vaša duša još nije sazrela, pomoći. Ne, on će Vas pre rastrojiti. Treba da ga ostavite, a u duši Vašoj će se javiti uninije, beznađe, pomračenost, okorelost. U takvom raspoloženju Vi ćete sebi dopustiti veća narušavanja zakona Božjeg, nego što su bila ona u koja ste zapadali ranije. „Niko ne meće novu zakrpu na staru haljinu, jer će od toga gora rupa biti“.
I za sve inoke uopšte i za hrišćane koji žive u svetu, najkorisnije štivo je Novi zavet, a naročito Jevanđelje. Ali njega treba čitati sa smirenjem, ne dozvoljavajući sebi sopstvena tumačenja, već se rukovodeći tumačenjem Crkve.“[1]
Prateći savet Svetitelja, jasno nam je da pre svega treba da čitamo dela svetih Nikolaja Žičkog, Justina Ćelijskog, Ignjatija Brjančaninova, Teofana Zatvornika, optinskih Staraca, Teofilakta Ohridskog, Jovana Zlatoustog – suštinski, Svetitelja koji su pisali za nas koji živimo u svetu, imamo porodice.
[1] https://svetosavlje.org/glas-iz-vecnosti-pisma-monasima-i-mirjanima-o-spasenju-duse/5/#24
Ako želite da se dublje upoznate sa svojom verom, sa Svetim Pismom, priključite se biblijskim besedama.
KOMENTARI