Mnogi hrišćani imaju dilemu da li smeju da plaču i tuguju kada im umre draga i srcu bliska osoba. Muškarci posebno imaju problem zbog rečenice koju su mnogo puta u detinjstvu čuli: ‘Ne plači, muškarci ne plaču!’ Neki pokušavaju da za svoju ‘zabranu plakanja’ u pomoć prizovu i teološka objašnjenja i navode da pošto smo hrišćani i znamo da će biti sveopšte vaskrsenje, nema razloga da se prepuštamo plaču i tugovanju, treba da se trudimo da se radujemo i radujemo… Šta o tome govore Sveti Oci? Da li ima mesta za tugu zbog smrti bliske osobe i da li postoji u tome mera?
Sveti Jovan Zlatoust: „Šta, pitaćeš me, zar čovek ne sme da plače? Pa ja i ne zabranjujem to: ja samo branim da se kidaš, neumereno plačeš. Ja nisam zver i nisam nečovečan. Znam da se u tome pokazuje priroda i da ona traži društvo i svakodnevno opštenje. Nemoguće je ne žalostiti se. To je i Sam Hristos pokazao jer je zaplakao nad Lazarom. Tako i ti postupaj: plači, ali tiho, razumno, sa strahom Božijim. Ako budeš plakao tako, to neće biti znak da ti tobože ne veruješ u vaskrsenje, već da ti je težak rastanak“[1].
Sveti Teofan Zatvornik: „Nemoguće je ne tugovati. Tuguj. To je toliko prirodno da i Gospod Koji je svuda, gleda na vašu žalost, ne vređa se zbog toga što sa bolom srca susrećete to što vam je On, naravno, po ljubavi odlučio da pošalje. Dakle, tugujte, ali sa merom, kao Jov…
Plačite, plačite!
U tome nema ničega neprirodnog i za prekor. Bilo bi čudno da majka ne plače zbog smrti ćerke. Međutim, pritom treba znati meru: ne ubijati sebe [od tuge] i ne zaboravljati one istine o smrti i umrlima koje nam se daju hrišćanstvom…
Da je gorko, gorko je… O tome se nema šta reći. I opet ću vam reći: tugujte sa merom. Prođite srcem kroz obećanja naše svetle vere i koliko ćete u njima naći misli za utehu vaše žalosti! Ili ne verujete da Bog bolje od vas zna šta je za duše vas, vaše supruge i dece korisno?“[2]
„Plač za umrlim upola smanjuje tugu. Isplakati se dobro je odlična stvar – srce se smekšava. Isplačite se, a zatim i utehu potražite! Smrt ne predstavlja neočekivanu tragediju, već svima nama zajednički udeo. Žalostan je rastanak, ali nije zauvek: danas-sutra i mi ćemo poći tamo.“[3]
[1] https://azbyka.ru/otechnik/Ioann_Zlatoust/besedy-na-evangelie-ot-ioanna/62
[2] http://nashi-angeli.ru/uteshenie-po-povodu-smerti-syna.html
[3] http://www.sobor-vrn.ru/news/zaupokoynoe-bogosluzhenie-v-kanun-subboty-tretey-sedmitsy-velikogo-posta-pominovenie-usopshikh-130315/
Ako želite da se dublje upoznate sa svojom verom, sa Svetim Pismom, priključite se biblijskim besedama.
KOMENTARI