Nisam ja kriv, nego žena koju si mi dao…

Često se ljudi pitaju – zar da se zbog uzimanja jednog ploda Bog toliko naljuti da istera naše praroditelje iz Raja? Pa ako je Bog brz da oprosti, zašto im nije oprostio onda? Šta se zapravo dogodilo? Šta znači dijalog Boga sa našim praroditeljima, šta znače pitanja koja je Bog postavljao Adamu i Evi?

„A Adam reče: Žena koju si udružio sa mnom, ona mi dade s drveta, te jedoh.“ (1 Mojs. 3:12)

Prepodobni Dorotej Palestinski objašnjava: „Jer, da se [čovek] iz početka smirio, poslušao Boga i sačuvao zapovest, on ne bi ni pao. I opet, i posle bezčinstva, [Bog] mu je dao priliku da se pokaje i da bude pomilovan, ali je njegov vrat ostao uspravan. Jer, [Bog] mu je prišao i rekao: „Adame, gde si?“, tj. iz kakve si slave prešao u takav sram! I zatim ga je pitao: „Zašto si sagrešio, zašto si prestupio [zapovest]“? – podstičući ga da odgovori: „Oprosti mi“. I gde je traženje oproštaja? Nigde smirenja, nigde pokajanja, već tome nasuprot – on protivreči: žena koju si udružio sa mnom [prevari me].

I ne reče: „Žena me moja prevari“, nego: žena koju si udružio sa mnom. Kao da bi hteo da kaže: „To je beda koju si Ti naveo na moju glavu“. Tako biva, bratijo moja, kada se čovek ne drži samoukorevanja – on se neće libiti ni samoga Boga da okrivi. Zatim [Bog] prilazi ženi i govori: „A zašto ti nisi sačuvala zapovest?“ Kao da joj je naročito nagoveštavao: „Kaži barem ti – oprosti, da bi se smirila duša tvoja, i da bi bila pomilovana“.

Ali, opet niotkuda traženja oproštaja. Jer, i ona je odgovorila govoreći: zmija me prevari, kao da je htela reći: „Zmija je pogrešila. Šta sam ja tu kriva!“ Šta vi radite, okajani? Pokajte se, saznajte svoj prestup i zažalite zbog svoje nagote. Ali, ni jedan od njih nije sebe udostojio prekora, ni kod jednog se nije našlo ni najmanje smirenja. I tako, vi sada jasno vidite do čega je došlo naše stanje. Eto u kakva i kolika zla nas je dovelo samoopravdavanje, oslanjanje na sebe i držanje svoje volje, što su sve deca bogoprotivne gordosti, kao što su čeda smirenoumlja – samoukorevanje, nepoverenje prema sopstvenom razumu, mržnja prema sopstvenoj volji.“[1]

Dakle, ne radi se o Bogu Koji nije hteo da oprosti, već o našim praroditeljima koje je neposlušnost toliko promenila da nisu hteli da zatraže oproštaj…

[1] https://svetosavlje.org/pouke-2/7/

Ako želite da se dublje upoznate sa svojom verom, sa Svetim Pismom, priključite se biblijskim besedama.